Atlantski "hladni oblak" južno od Grenlanda ohladio se za približno 1 °C od 1900. godine. Pad toplotnog sadržaja u gornjih 1.000 m povezan je sa slabljenjem AMOC‑a, sistemom koji premešta toplotu kroz Atlantik. Promene već utiču na obrasce padavina (npr. monsuni u Indiji) i mogu dovesti do hladnijih zima u severnoj Evropi, porasta nivoa mora na istočnoj obali SAD i intenzivnijih atlantskih oluja.
Čudan „hladni oblak“ južno od Grenlanda može ukazivati na slabljenje AMOC‑a
The culprit is climate change. | Credit: Illustration by Julia Wytrazek / Getty Images
Dok se većina okeana na planeti zagreva, jedno područje Severnog Atlantskog okeana — poznato kao "hladni oblak" — neočekivano se hladi. Naučna istraživanja ukazuju da je ovaj fenomen povezan sa promenama u Atlantskoj meridionalnoj obrtnoj cirkulaciji (AMOC), sistemu koji premešta toplotu između tropskih i severnih predela Atlantskog okeana.
Šta pokazuju podaci
Studija objavljena u Geophysical Research Letters i analiza istorijskih podataka do 1870. pokazuju da se taj deo Atlantskog okeana od 1900. ohladio za približno 1 °C (oko 1,8 °F). Istraživači su utvrdili i značajan pad toplotnog sadržaja u gornjih 1.000 metara voda, posebno od 1993. godine, što poklapa sa položajem i očekivanim signalima slabljenja AMOC‑a.
Kako AMOC funkcioniše i zašto je bitan
AMOC deluje kao ogroman okeanski "transportni pojas": topla površinska voda stiže iz tropskih predela prema severu, hladi se, tone i vraća se ka jugu. Ta cirkulacija pomaže u raspodeli toplote i utiče na klimu Evrope, Severne Amerike i drugih regiona. Smatra se da porast priliva slatke vode iz topljenja leda i pojačano zagrevanje remete ravnotežu slanosti i temperature neophodnu za normalan rad AMOC‑a.
Moguće posledice i zabeležene promene
Slabljenje ili potencijalni kolaps AMOC‑a može imati dalekosežne posledice: od hladnijih zimskih perioda u severnoj Evropi do porasta nivoa mora na istočnoj obali SAD (jer se normalno kretanje vode menja) i intenzivnijih oluja u severnom Atlantiku. Već postoje dokazi da je hladni oblak uticao na klimatske obrasce izvan Atlantskog područja.
Na primer, studija u AGU Advances ukazuje na promenu monsuna u Indiji od 1999: severozapadna Indija beleži povećanje padavina od približno 24,6%, dok Indo‑gangejska nizija beleži smanjenje od oko 4,4%, što je povezano sa promenjenim temperaturnim gradientom i atmosferskim obrascima.
Šta to znači za Srbiju i region
Iako promene AMOC‑a nisu direktno lokalni fenomen, posledice na globalne atmosferske obrasce i međuregionalne telekonekcije (poput pomeranja jet streama) mogu uticati i na klimu Evrope, uključujući i jugoistočnu Evropu. To znači veću neizvesnost u vremenskim prilikama, ekstremnijim događajima i potencijalnim promenama sezonskih padavina.
Zaključak: Hladni oblak južno od Grenlanda je upozoravajući signal da se ključan sistem okeanskih struja menja. Nije izvesno kada (ili da li) će doći do potpune promene AMOC‑a, ali podaci ukazuju na trendove koji zaslužuju pažnju naučnika i donosilaca politika zbog potencijalno širokih klimatskih posledica.
Napomena: Podaci i citati izveštavaju o nalazima iz navedenih publikacija i medijskih sažetaka (Geophysical Research Letters, Science News, CNN, USA Today, AGU Advances, Live Science, Euronews).
Pomozite nam da budemo bolji.
