Kako globalno zagrevanje povećava rizik od ujeda zmija — šta nam preti i kako se zaštititi

Jednog vlažnog četvrtka u Ramathibodi Poison Centeru u Bangkoku situacija je užurbana: četiri člana osoblja dnevno primaju oko 130 hitnih poziva, a do 11 sati već su odgovorili na 42. Pozivi dolaze od zabrinutih građana, studenata medicine — i sve češće od lekara koji traže savet za lečenje ujeda zmija.

Povećanje poziva i posledice ujeda

Centar, jedan od dva specijalizovana u Tajlandu, obično je dobijao oko 1.000 poziva godišnje vezanih za ujede zmija, ali je u poslednje četiri godine taj broj porastao na približno 1.500. Više od polovine poziva odnosi se na otrovne vrste poput kraljevske kobre, malajskog kraita i pit viper-a. Ujedi tokom monsunske sezone i poplava naročito rastu, jer poplave isteraju zmije iz prirodnih skloništa i približe ih ljudskim naseljima.

A man in front of crowd holding a snake(Matt Hunt / Anadolu Agency via Getty Images)

Zašto klimatske promene povećavaju rizik

Klimatske promene i ekstremni vremenski događaji menjaju gde i kada ljudi dolaze u kontakt sa zmijama. Topliji dani, suše, nevremena i poplave prave dva ključna efekta: zmije izlaze iz skrovišta u potrazi za hranom i vodom, a ljudi češće ulaze u novo obeščane ili premeštene ekosisteme tražeći resurse i posao. Istraživanja, uključujući studije na Emory University, ukazuju da se verovatnoća ujeda povećava sa porastom dnevne temperature — a lokalni podaci iz saveznih država SAD pokazuju veću učestalost ujeda u toplijim periodima.

Antitoksini (antivenomi): proizvodnja i dostupnost

Antitoksini se proizvode tako što se zmijski otrov daje životinji (najčešće konju), od koje se potom prikupljaju i pročišćavaju antitela. Proces je skup, zahteva stalne isporuke otrova, specijalizovane serpentinarijume, laboratorije i stručnjake. Globalno postoji svega 46 proizvođača, što dovodi do kritičnih nestašica u najpogođenijim regionima. Primer iz 2015. godine — prestanak proizvodnje afričkog polivalentnog antitoksina Fav-Afrique od strane velikog proizvođača — pokazuje kako tržišna nezainteresovanost utiče na dostupnost.

Large snakes preserved in giant test tubes(Carola Frentzen / picture alliance via Getty Images)

Regionalni primer: Tajland

U poređenju sa mnogim državama, Tajland je izdvojeno ulagao u antitoksine: Queen Saovabha Memorial Institute proizvodi sedam antitoksina i finansira se delom kroz ulaznice za farmu zmija i podršku Tajlandskog Crvenog krsta. Tajlandski antitoksini su među retkima u Jugoistočnoj Aziji koji su dobili WHO potvrdu o kvalitetu i efikasnosti, a distribuiraju se i u susedne zemlje. Ramathibodi centar blisko sarađuje sa institutem — fotografije zmija koje pacijenti pošalju često identifikuje veterinar Taksa Vasaruchapong, a otrovne jedinke se koriste za proizvodnju antitoksina.

Izazovi za siromašnije zemlje

U mnogim zemljama sa nižim prihodima nema dovoljnih zaliha antitoksina; čak i kada antitoksin postoji u zemlji, često je smešten daleko od ruralnih bolnica. To znači da pacijenti mogu umreti pre nego što dobiju odgovarajuću terapiju. Još jedan problem je da antitoksin treba da odgovara geografskim varijantama otrova — serum napravljen za jednu populaciju zmija često nije efikasan na drugu.

Međunarodne preporuke i budućnost

WHO vodi globalnu kampanju sa ciljem smanjenja broja ujeda za 50% do 2030. Preporuke uključuju razvoj nacionalnih akcijskih planova, unapređenje proizvodnje i distribucije antitoksina, boljeg prikupljanja podataka, edukaciju lokalnih zajednica i obuku zdravstvenih radnika. Klimatske promene traže i „future-proof“ pristup: skladištenje zaliha, zaštićene zone za vrstu i planovi reagovanja pri ekstremnim vremenskim uslovima.

Zaključak

Klimatske promene, urbanizacija i degradacija staništa povećavaju kontakte ljudi i zmija, te time i broj ujeda. Dok zemlje poput Tajlanda imaju iskusan sistem i WHO-odobrene antitoksine, većina sveta je manje pripremljena. Hitne mere — od jačanja proizvodnje antitoksina do obrazovanja i unapređenja mreže zdravstvene zaštite — ključne su za smanjenje smrtnosti i invaliditeta izazvanog ujedom zmija.

Napomena: Statistike WHO navode da godišnje bude do 5,4 miliona ugriza zmija, oko 500.000 slučajeva envenomacije i približno 138.000 smrtnih slučajeva. Te brojke su verovatno podcenjene zbog nedovoljnog izveštavanja u ruralnim oblastima.