Sahel pod novim pravilima: Kako džihadisti menjaju život i šire uticaj u epicentru terora

Epicentar globalnog džihadizma danas je jasno u Sahelu — polu‑suvom pojasu koji se proteže od Atlantskog okeana do Crvenog mora. Isil, Boko Haram i JNIM šire svoj uticaj van seoskih uporišta, namećući stroga pravila, ubiraju poreze i ostavljajući stotine hiljada ljudi raseljenim i u strahu.

Širenje i taktike

Tokom poslednje decenije ove grupe su proširile aktivnost iz severnog Malija na centralni Sahel i pogranična priobalna područja zapadne Afrike. Prema monitoru ACLED, od 2020. područje pogođeno napadima u regionu se udvostručilo. General Dagvin Anderson iz američkog Africoma ocenjuje da je „epicentar globalnog terorizma u Africi“.

Metode se razlikuju: Boko Haram je poznat po masovnim otmicama i destruktivnim napadima, IS‑ove frakcije primenjuju nasumičan i spektakularan teror, dok se JNIM pokušava ukoreniti lokalnim sporazumima, nasiljem i političkom kontrolom. Sve tri grupe su odgovorne za hiljade žrtava i raseljavanja.

Život pod blokadom: „Grad umire”

U Maliju, JNIM je u nekim mestima nametnuo blokadu i pravila ponašanja. Stanovnici Nioro du Sahel i Farabougou opisuju zabrane kretanja, obavezan veo za žene i kontrolu izlaska iz grada. Grupa pritom ubira takozvani porez — često oko 10% žetve ili prihoda — uz tvrdnju da pruža zaštitu.

"Iskreno, grad umire. Sve je tužno," rekao je jedan meštanin.

Neki meštani priznaju da su sporovi u lokalnim sudovima rešavani brže pod njihovim pravilima, ali izbor „reda“ ide uz duboko ukorenjen strah i represiju.

Ekonomija i prisila: „Moraš da platiš”

U Borno saveznoj državi u Nigeriji, Boko Haram je zapalio prevozna sredstva, onemogućio trgovinu i primorao poljoprivrednike i ribare da napuste zemlje. Mnogi koji ostaju moraju da plaćaju takse na obrađeno zemljište ili žetvu. Stotine sela su ispražnjene, a porodice masovno beže u gradove poput Maidugurija.

Kriza upravljanja

Region između zapadnog Malija i istočne Nigerije pokriva više od milion kvadratnih kilometara u kojima su bezbedne oblasti retke. Procene Ujedinjenih nacija sugerišu da u zapadnoj Africi deluje oko 20.000 boraca. Mnoge zajednice žive pod kontrolom naoružanih grupa, često u oblastima koje su dugo bile zapostavljene od strane države.

Socijalne tenzije, naročito protiv Fulani stočarskih zajednica, dodatno podstiču narativ džihadista koji se predstavljaju kao zaštitnici marginalizovanih.

Ideološki uticaj i širenje

Tradicionalno tolerantne prakse islama u Sahelu sve više potiskuju salafijsko‑vahabijski pravci, koji dobijaju zamah i putem interneta. Analitičari upozoravaju da ideološka promena ide uz terorizam i stvaranje „alternativnih“ oblika vlasti u seoskim oblastima.

Poziv na saradnju i rizik za širi region

Odgovor regionalnih vlasti je podeljen: tenzije između vojski u Maliju, Burkini Faso i Nigeru i ostatka Zapadne Afrike, napuštanje ECOWAS‑a i smanjena zapadna vojna prisutnost otežali su koordinisanu akciju. Neke države ponovo zovu na saradnju — ali bez jednog, usaglašenog odgovora džihadističke mreže i dalje napreduju.

Istraživači upozoravaju da postoji realan rizik širenja oružanog ekstremizma i prema severnoj Africi, posebno imajući u vidu umešanost zemalja Magreba u sahelijske poslove.

Zaključak

Sahel se menja iz regiona s lokalnim pobunama u epicentar transnacionalnog terorizma. Ključ za suzbijanje pretnje leži u kombinaciji bezbednosnih akcija, jačanju lokalne uprave, rešavanju socio‑ekonomskih konflikata i koordinisanoj regionalnoj i međunarodnoj saradnji.