Studija Tufts University pokazuje da pustinjski rakovi (Pagurus longicarpus) ne smanjuju unos hrane kako bi ostali mali, već povećavaju učestalost defekacije kako bi izbacili više nutrijenata i time usporili rast. Istraživanje, objavljeno u Invertebrate Biology, uporedilo je brzine rasta, hranjenja i izmeta kod jedinki u odgovarajućim i premalim školjkama. Nalaz ističe da telesna masa zavisi ne samo od količine pojedene hrane, već i od načina na koji organizam asimiluje nutrijente.
Pustinjski rakovi ne jedu manje da bi ostali mali — oni češće vrše defekaciju
A strawberry hermit crab in profile against a black background© Kurit afshen/Shutterstock.com
Hrana, voda i sklonište su osnovne potrebe svih životinja. Neke vrste koriste sklonište privremeno, dok druge — poput pustinjskih rakova — zavise od njega toliko da ga doslovno nose na leđima. Novi rad istraživača sa Tufts University otkriva neočekivan mehanizam koji pomaže ovim rakovima da opstanu u premalim školjkama.
Kako rakovi ostaju „u obliku” za premale školjke
Istraživači su u eksperimentu na vrsti Pagurus longicarpus uporedili jedinke koje su imale pravilno velike školjke sa onima smeštenim u manjim, ograničenim školjkama. Umesto da smanje unos hrane, jedinke u manjim školjkama hranile su se istom brzinom kao i ostali, ali su znatno češće vršile defekaciju. Drugim rečima, rakovi ne prestaju da jedu kako bi zadržali manju veličinu — oni izbacuju više nutrijenata kako bi smanjili količinu energije koju telo zadržava za rast.
Hermit crabs are known to form what are called vacancy chains, whereby various crabs line up and swap shells until everyone finds the right size and shape.©thomaslabriekl/Shutterstock.com
Detalji studije
Rad objavljen u časopisu Invertebrate Biology vodi tim sa Tufts University, a među autorima je i vanredni profesor Phil Starks. Tim je pratio stope rasta, brzinu hranjenja i učestalost izmetanja kod dugorukog pustinјskog raka. Nalaz je dosledan ideji da organizmi mogu regulisati rast ne samo promenom apetita, već i modifikacijom asimilacije nutrijenata.
Kako su autori naveli: rakovi izgledaju kao da regulišu rast kroz podešavanje asimilacije nutrijenata, a ne kroz smanjenje unosa hrane.
Šta su pustinjski rakovi i zašto im je školjka važna?
Postoji oko 1.100 vrsta pustinјskih rakova u nadporodici Paguroidea. Oni imaju asimetričan, mekan zadnji egzoskelet i zato moraju stalno pronaći školjku (najčešće od morskih puževa) kako bi zaštitili mekše delove tela. Pustinjski rakovi se takođe presvlače (molt), što ih često tera da traže veće školjke. Socijalna strategija poznata kao vacancy chain pomaže im da razmene školjke u grupi, ali takve prilike nisu uvek dostupne — tada nastaju situacije u kojima jedinke moraju stati u premale školjke.
To fit in smaller shells, hermit crabs eat the same amount of food as usual but poop a lot more.©iStock.com/chameleonseye
Zašto je otkriće značajno?
Ovo otkriće pokazuje da regulacija telesne mase može da se dešava i na nivou asimilacije nutrijenata, a ne samo kroz unos hrane. To je širi princip koji važi za mnoge životinje — ne samo za rakove — i podseća nas da unos hrane i rast nisu sinonimi. Razumevanje ovakvih mehanizama pomaže ekologiji i evolucijskoj biologiji da objasne adaptivne strategije u uslovima ograničenih resursa ili prostora.
Zaključak
Umesto da smanje unos hrane, pustinjski rakovi prilagođavaju kako telo obrađuje nutrijente: češće izbacuju nepotrošenu energiju kako bi usporili rast i ostali u premalim školjkama. Ovo je elegantan primer kako životinje mogu „izabrati” suptilne unutrašnje promene umesto očiglednih spoljašnjih prilagođavanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
