UNEP i Bloomberg Philanthropies pojačavaju podršku zemljama da brže reaguju na satelitske dojave o curenjima metana, sa ciljem da stopa odgovora poraste na 80% do 2030. Trenutno samo 13% dojave dobija sled, dok je MARS poslao preko 5.000 upozorenja u 33 zemlje i doveo do 40+ potvrđenih popravki.
Mnogi veliki izvori curenja mogu se popravljati relativno jeftino, a brzo smanjenje metana može doneti opipljive klimatske i zdravstvene koristi.
Curenja metana koja se iz svemira mogu videti gotovo u realnom vremenu postaju sve teža za zanemarivanje. Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) i Bloomberg Philanthropies pojačavaju podršku zemljama i operaterima kako bi brže i efikasnije rešavali velike dojave o curenjima metana, sa ciljem da stopa odgovora poraste na 80% do 2030. godine.
Stanje i ciljevi
UNEP upozorava da je trenutni globalni odgovor nizak: samo 13% satelitskih dojave o curenju metana dobije bilo kakav sled radnji. Istovremeno, deset zemalja je već postiglo stopu odgovora od oko 80%, što pokazuje da je cilj ostvariv uz prave politike i kapacitete.
Kako radi MARS
Koristeći satelitska zapažanja, Methane Alert and Response System (MARS) detektuje vrlo velike emisije — takozvane "super-emitere" — i šalje upozorenja državama i operaterima. Od lansiranja 2023. godine MARS je izdao preko 5.000 upozorenja u 33 zemlje i doveo do više od 40 potvrđenih popravki u 10 zemalja.
Zašto je smanjenje metana važno
Metan je snažan gas sa efektom staklene bašte koji doprinosi približno jednoj trećini trenutnog globalnog zagrevanja. Za razliku od ugljen-dioksida, metan ne ostaje toliko dugo u atmosferi, pa njegovo brzo smanjivanje može doneti brze klimu vidljive koristi.
UNEP napominje da mnoga od najvećih curenja mogu biti popravljena relativno jeftino, a neke intervencije su moguće uz malu ili nikakvu cenu. Kao primer navode Alžir — jedno MARS upozorenje dovelo je do popravke curenja koje je trajalo decenijama, a kratkoročni klime efekat tog popravka uporediv je sa uklanjanjem oko 500.000 automobila sa puteva godišnje.
Zdravstveni i društveni uticaji
Emisije iz industrije fosilnih goriva i curenja metana ne utiču samo na klimu: doprinose i zagađenju vazduha i vode povezanim sa astmom, bolestima srca, rakom i prevremenim smrtnim ishodima. Istovremeno, visoki troškovi energije pogađaju domaćinstva dok korporativni profiti ostaju visoki.
UNEP takođe upozorava da kašnjenja u reakcijama, često podstaknuta lobiranjem industrije, mogu usporiti prelazak na čistiju i jeftiniju energiju i dodatno ugroziti javno zdravlje.
Inger Andersen, izvršna direktorka UNEP-a: "Sada možemo da vidimo zagađenje metanom kako se dešava, gotovo u realnom vremenu, iz svemira. Sa ovom sposobnošću, pasivnost nije previd — to je izbor."
António Guterres, generalni sekretar UN: "Ugljen-dioksid ostaje glavni pokretač dugoročnog zagrevanja. Ali sada je vreme da prioritetno radimo na smanjenju metana. Agresivno smanjenje može doneti vidljivo olakšanje temperature u okviru jednog pokolenja."
Michael R. Bloomberg, specijalni izaslanik UN za klimatsku ambiciju: "Imamo podatke koji su nam potrebni da zaustavimo curenja metana, i sada pomažemo zemljama da te podatke pretvore u bržu, hrabriju akciju."
Zaključak
Povećanje stope odgovora na satelitske dojave metana predstavlja relativno brz i isplativ način da se smanji kratkoročno zagrevanje, poboljšaju javno zdravlje i smanje energetski gubici. Ključ će biti politička volja, tehnička podrška i transparentnost u sprovođenju mera.
Pomozite nam da budemo bolji.
