Ronioc Derk Remmers je sredinom maja zabeležio odraslu belu ajkulu dužine oko 13 stopa (≈4 m) na oko 60 m dubine u Sicilijanskom moreuzu. Snimak može predstavljati prvo podvodno zabeleženje odraslog mužjaka u Sredozemlju, gde su ove ajkule genetski izolovana i kritično ugrožena populacija. Naučnici upozoravaju da su gubitak staništa, slučajni i ilegalni ulovi i napuštene mreže ključne pretnje, te pozivaju na čišćenje, identifikaciju važnih staništa i pojačanu zaštitu.
Retka 4‑metarska bela ajkula prolazi pored ronioca na 60 m dubine kod Sicilije — moguće prvo podvodno snimanje u Sredozemlju
Photo Credit: Instagram
Na oko 200 stopa (približno 60 m) dubine u Sicilijanskom moreuzu, ronioc i volonter Derk Remmers zabeležio je iznenadan susret: odrasla velika bela ajkula dužine oko 13 stopa (≈4 m) mirno je prošla pored njega dok je sekao napuštene ribarske mreže sa potopljene olupine.
Remmers je u trenutku susreta volontirao za organizacije Healthy Seas Foundation, Ghost Diving i Society for Documentation of Submerged Sites, radeći na uklanjanju takozvanih „ghost nets“ — napuštene opreme koja godinama može da zarobi i uguši morske životinje. Olupina je udaljena oko 50 milja (≈80 km) od obale.
Važnost snimka. Istraživači smatraju da snimak može predstavljati prvo podvodno zabeleženje odraslog mužjaka velike bele ajkule u Sredozemlju, regionu gde je ta vrsta postala izuzetno retka. Nacionalna geografija navodi da su mediteranske bele ajkule genetski izdvojena populacija koja je bila izolovana od ostalih oko 3,2 miliona godina i da su danas u regionu kritično ugrožene.
„Prva misao mi je bila: ‘Moram upaliti kameru ili mi niko neće verovati.’ Osećao sam kako mi ruke mnogo drhte. Ajkula je samo prošla i delovala nam je podjednako iznenađeno kao i mi,“ rekao je Remmers za National Geographic.
Studija iz 2019. procenila je pad populacije od oko 61% od druge polovine 20. veka, a pojedini stručnjaci smatraju da je dugoročni pad možda i veći. Glavni faktori ugroženosti su gubitak staništa, slučajno lovljenje (bycatch), ilegalni ulovi i niska genetska raznolikost, što sve dodatno otežava oporavak populacije.
Ekološki značaj i pretnje. Kao vrhunski predatori, velike bele ajkule igraju ključnu ulogu u održavanju ravnoteže morskih hranidbenih mreža — zdravije okeanske populacije podržavaju ribarstvo, priobalnu privredu i biodiverzitet. Napuštene mreže koje Remmers uklanja predstavljaju dugoročan izvor ugrožavanja morskih vrsta, jer nastavljaju da love i ubijaju životinje dugo nakon što su odbačene.
Naučnici smatraju da Sicilijanski moreuz može biti jedno od poslednjih uporišta ove vrste u Sredozemlju i potencijalno važno mrestilište, zbog čega su čišćenje područja, identifikacija ključnih staništa i jače zaštitne mere hitni prioriteti.
Alessandro De Maddalena je izjavio da je snimak „važan deo slagalice, jer pokazuje da je vrsta i dalje prisutna u tom području uprkos velikom padu u poslednjim decenijama.“
Carlo Cattano iz Sicily Marine Centre (Stazione Zoologica Anton Dohrn, Palermo) ističe da bi bolje razumevanje kritičnih staništa, identifikacija žarišta i proučavanje ponašanja vrste značajno poboljšali efikasnost mera zaštite i buduća istraživanja.
Šta dalje? Video je dragocen dokaz prisustva vrste u regionu i podsećanje na potrebu za hitnim merama: nastavak akcija čišćenja, veća kontrola ribolova, zaštita ključnih područja i dodatna naučna istraživanja kako bi se populacija mediteranskih belih ajkula očuvala.
Pomozite nam da budemo bolji.
