Autor opisuje dolazak u Britaniju pred toplotni talas i iskustvo života bez klima-uređaja dok su dnevne temperature dosezale oko 35°C. Navodi statistike: 90% domaćinstava u UK i oko 80% u EU nema klimatizaciju; Britanija je 2022. registrovala oko 3.000 smrtnih slučajeva povezanih s toplotom, a WHO procenjuje ~200.000 smrtnih ishoda u EU u poslednje četiri godine. Kao glavne prepreke za širu upotrebu klima izdvajaju se energetske regulative, NIMBY-pristupi, zakoni o nasleđu i kulturna stigma, uz konkretne primere iz Evrope.
Preživeo sam evropski toplotni talas bez klime — krive regulative, NIMBY i snobizam
I Survived Europe's Heat Wave Without AC—No Thanks to Regulation (opinion)
Sticajem okolnosti stigao sam u Veliku Britaniju da preuzmem master diplomu upravo pre nego što je region pogodio toplotni talas. Prošle nedelje dnevne temperature su dosezale oko 35°C (95°F), a ja sam bio bez klima-uređaja. Svake noći sam se borio sa znojem i nesanicom, a dani su prolazili u tromosti i umoru.
Rasprostranjen problem
Nisam bio usamljen: oko 90% domaćinstava u Ujedinjenom Kraljevstvu i približno 80% u Evropskoj uniji nema klimatizaciju. Dok toplotni talasi predstavljaju neugodu za mlade i zdrave, za starije i obolele one su često opasni po život — Britanija je tokom toplotnog talasa 2022. zabeležila oko 3.000 smrtnih slučajeva povezanih s vrućinom, a Svetska zdravstvena organizacija (WHO) procenjuje da je u poslednje četiri godine u EU oko 200.000 ljudi umrlo usled zdravstenih komplikacija izazvanih vrućinom.
Zašto klima nije uobičajena?
Uzroke niskog procenta klima u Evropi autor vidi u kombinaciji nekoliko faktora:
- Energetske regulative: EU i nacionalne mere često podstiču štednju energije ili favorizuju ventilatore umesto klima. Tokom energetske krize izazvane ratom u Ukrajini neke zemlje su čak uvele zakonska ograničenja podešavanja rashladnih temperatura.
- Administrativne i inspekcijske prepreke: Neke države zahtevaju dodatne energetske inspekcije ili čak dokaz o medicinskoj potrebi (npr. kanton Ženeva) pre instalacije klima-uređaja.
- NIMBY i pravila o nasleđu: Lokalni planerski odbori često odbijaju uređaje zbog zaštite istorijskog izgleda, buke ili estetskih propisa — kondenzatori koji vire iz prozora narušavaju „karakter“ kvartova.
- Kulturni snobizam i stigma: Postoji društveni pritisak i osećaj krivice zbog energetske potrošnje; u nekim medijima i javnim debatama korišćenje klima je predstavljeno kao "egoistično" ili nezdravo.
Primeri i paradoksi
U Italiji je, recimo, Portofino 2024. imao policijsku intervenciju povodom ilegalnih klima koje vire iznad prolaza — gradonačelnik je ukazao na pravila regionalnog parka, a lokalni sukobi gotovo su prerasli u prijave i osvetu među meštanima. S druge strane, mnoge elite i institucije koje u javnosti kritikuju klimatizaciju i same imaju klimatizovane kancelarije: izveštaji su naveli slučaj Evropske komisije i nemačkog ministarstva za zaštitu životne sredine.
Emisije i energetska realnost
Klimatizacija povećava emisije samo ako se struja proizvodi iz fosilnih izvora. Paradoksalno, aktivisti protiv širene upotrebe klima u Nemačkoj bili su deo pokreta koji je doprineo zatvaranju nuklearnih izvora, čime je udio ugljenika u proizvodnji električne energije relativno viši nego u Francuskoj, gde nuklearna energija drastično smanjuje intenzitet emisija.
„Neprijatnost je relativna; postoji neka plemenitost u podnošenju vrućine“ — refleksija koju autor citira iz eseja o evropskom pogledu na toplinu i klimatsku kontrolu.
Zaključak
Debata o klimatizaciji otkriva sukob vrednosti: težnja ka javnoj odgovornosti i štednji energije nasuprot praktičnoj potrebi za zaštitom ranjivih grupa. Dok se neke evropske zemlje oslanjaju na kulturnu samokontrolu i regulative, stvarnost sve toplijih leta zahteva promišljenu politiku koja kombinuje energetski efikasna rešenja, zaštitu ugroženih i prilagodljiv pristup regulativi.
Pomozite nam da budemo bolji.
