Ekstremni talasi vrućine povezani su sa stotinama smrtnih slučajeva u Francuskoj i preko 1.300 viška smrtnih slučajeva u Evropi od 21. juna. Iako klima-uređaji mogu značajno smanjiti smrtnost, samo oko 20% evropskih domaćinstava ih koristi zbog troškova, ekološkog uticaja i urbanih ograničenja. Zemlje kombinuju javne stanice za hlađenje, praćenje ranjivih grupa i druge mere umesto masovne klimatizacije.
Zašto mnogi Evropljani odbijaju klima-uređaje uprkos smrtonosnim talasima vrućine
People try to cool down by standing in front of a mister spraying cool water during a heat wave in Rome near the Colosseum on June 26, 2026. / Credit: Andreas SOLARO /AFP via Getty Images
Ekstremni talasi vrućine ove sezone pogodili su Evropu: u Francuskoj se u protekloj nedelji povezuje oko 1.000 smrtnih slučajeva sa visokim temperaturama, dok je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od 21. juna zabeleženo preko 1.300 viška smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom širom Evrope.
Zašto Evropljani ne masovno prelaze na klime?
Iako postoji dokaz da klima-uređaji mogu znatno smanjiti smrtne ishode tokom talasa vrućine — jedna studija iz 2007. sugeriše do 75% smanjenja smrtnih slučajeva u uslovima hlađenja — u proseku tek oko 20% evropskih domaćinstava ima klimatizaciju. Za poređenje, u SAD taj procenat iznosi oko 90%.
„Iskren odgovor je da mislim da to ne bi trebalo da bude univerzalno rešenje,“ kaže Ine Vandecasteele, stručnjakinja za urbanu adaptaciju pri Evropskoj agenciji za životnu sredinu. „To je trenutna mera koja može pomoći najugroženijima u bolnicama ili kratkoročno olakšati situaciju. Ali dugoročno, više klima-uređaja emituje dodatnu toplotu u okolinu i time ubrzava zagrevanje.“
Postoji nekoliko razloga za slabiju penetraciju klima-uređaja u Evropi:
- Ekološki uticaj: Klima-uređaji izbacuju otpadnu toplotu u gradsko okruženje i, ako se energija dobija iz fosilnih izvora, doprinose većim emisijama gasova staklene bašte.
- Troškovi energije: Cene struje u mnogim evropskim zemljama znatno su više nego u SAD, što čini dugoročno korišćenje klima-uređaja skupljim za domaćinstva.
- Urbanistički izazovi: Gustina naseljenosti i zaštićene istorijske strukture otežavaju masovne građevinske prilagodbe i instalacije spoljašnjih jedinica.
- Kulturne i etičke preferencije: Ankete pokazuju da određeni broj ljudi radije prihvata određeni stepen nelagodnosti radi očuvanja životne sredine.
Alternativne mere koje se primenjuju
Evropske vlasti često finansiraju i promovišu alternative masovnoj klimatizaciji: otvaranje javnih stanica za osveženje, noćno hlađenje gradskih prostora, pojačana kontrola i podrška najugroženijim grupama, te tehnološka rešenja za nadzor zdravlja starijih osoba. U Rimu, na primer, deli se nosiva tehnologija za praćenje stanja starijih građana tokom toplih perioda.
Ipak, postoje izuzeci: Italija je značajno prihvatila klima-uređaje — prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, oko 56% domaćinstava u Italiji imalo je klima-uređaj krajem 2024. godine, a zemlja troši približno jednu trećinu ukupne električne energije EU namenjene klimatizaciji.
U Francuskoj je, prema jednoj anketi, jedan od šest ispitanika rekao da bi radije trpeo zbog zaštite okoline nego koristio klima-uređaj. Kao što Vandecasteele naglašava: „Ne radimo ovo zbog nas. Radimo ovo zbog budućih generacija.“
Zaključak: Klima-uređaji su efikasan alat za zaštitu života tokom talasa vrućine, ali potpuno oslanjanje na njih nosi ekološke, ekonomske i urbanističke posledice. Evropske politike sve više kombinuju kratkoročne mere za zaštitu ranjivih grupa sa dugoročnim rešenjima koja smanjuju uticaj zagrevanja i potrošnju energije.
Pomozite nam da budemo bolji.
