Pre 500 godina štampani Novi zaveti na engleskom koje je preveo William Tyndale izazvali su oštre reakcije crkvenih vlasti i spaljivanja primeraka. Tyndale je preveo Novi zavet sa grčkog i štampao ga u Wormsu nakon neuspješnog pokušaja u Kelnu; kritikovan je zbog izbora reči koje su, prema protivnicima, potkopavale katoličko učenje. I pored progona i pogubljenja 1536, njegov tekst duboko je uticao na kasnije engleske prevode i sam engleski jezik. Današnje debate o automatskom prevođenju podsećaju na važnost ljudske interpretacije.
Pre 500 godina: Kako je Tyndaleov Novi zavet na engleskom izazvao spaljivanja i promenio jezik
The first verses of the Gospel of John, from a facsimile edition of William Tyndale's 1525 English translation of the New Testament.Kevin Rawlings/Flickr via Wikimedia Commons,CC BY
Godine 1526. u Engleskoj su se prvi put pojavili štampani Novi zaveti na engleskom jeziku — izdanja koja su javnost dočekala sa velikim interesovanjem, ali koja su istovremeno izazvala oštre reakcije verskih vlasti. Primerci su masovno kupovani, ali su ih crkveni zvaničnici i državni predstavnici označili kao opasne i spaljivali gde god su mogli.
Vulgata, prevodi i kontrola tumačenja
U srednjem veku u Evropi je dugo dominirala latinska Vulgata, dostupna pretežno sveštenstvu. Prevođenje Svetog pisma na narodne jezike povećavalo je pristup tekstu široj publici, ali je i nailazilo na otpor: arhiepiskop Canterburyja 1407. je zabranio nove narodne prevode tvrdeći da je „prevođenje teksta Svete knjige iz jednog jezika u drugi opasna stvar“.
William Tyndale left England to publish his translation of the Bible.Pitts Theology Library via Wikimedia Commons
William Tyndale: prevodilac i emigrant
William Tyndale, obrazovan u Oxfordu i pod uticajem reformističkih ideja, preveo je Novi zavet sa grčkog. Svestan protivljenja u Engleskoj, preselio se na kontinent i pokušao da štampa svoj prevod u Kelnu — većina ranih primeraka je uništena — da bi konačno delo bilo završeno u Wormsu kod štampara Petera Schoefera.
Polemike, spaljivanja i optužbe
Protivljenje je bilo žestoko: biskup Cuthbert Tunstall optužio je prevod za navodno više od 2.000 grešaka i organizovao javna spaljivanja. Arhiepiskop William Warham i kardinal Thomas Wolsey tražili su zaplenu i uništavanje „neistinitih prevoda“. Najdužu i najžustriju kritiku dao je Thomas More, koji je u delu A Dialogue Concerning Heresies istakao tri Tyndaleove reči — „elder“ umesto „priest“, „congregation“ umesto „church“ i „love“ umesto „charity“ — kao krvave tačke koje, po njegovom mišljenju, potkopavaju katoličko učenje.
A portrait of Thomas More by 16th-century painter Hans Holbein the Younger.The Frick Collection via Wikimedia Commons
„Upotreba reči ‘elder’ umesto ‘priest’ narušava poseban status sveštenika“, pisao je More.
Nasleđe i posledice
Tyndaleov prevod imao je ogroman uticaj na razvoj engleskog jezika i hrišćanskih prevoda: njegova revizija iz 1534. temeljno je uticala na naredne prevode, Great Bible (1539) i čak na King James Version — oko 83% Novog zaveta u KJV potiče iz Tyndaleovog teksta. Tyndale je uhapšen, zatvoren i 1536. pogubljen u Vilvordu (današnja Belgija); istorija navodi da je bio zadavljen pa spaljen.
Zašto je ova priča važna danas?
Priča o Tyndaleu nije samo istorijski kuriozitet: pokazuje koliko reči u prevodu mogu imati ideološke i društvene posledice. U dobu veštačke inteligencije i mašinskog prevođenja, podseća nas da prevod nije samo zamena reči — to je interpretacija koja zahteva ljudski sud i razumevanje konteksta.
Autor: Michael Bruening (preuzeto iz The Conversation). Tekst je prilagođen i preveden za srpsku publiku.
Pomozite nam da budemo bolji.
