Naučnici sa NTU Singapore i Waseda University razvili su 3D-štampana ronilačka odela za madagaskarske šušteće bubašvabe koja sadrže hemijski generator kiseonika i sistem dovoda vazduha u spirakule. U eksperimentima, ciborg bubašvabe su hodale pod vodom do tri sata i dostizale brzinu od 78,4 mm/s. Cilj je primena u poplavljenim tunelima, potopljenim ruševinama i uskim cevima, uz moguću operativnu primenu za 2–3 godine. Projekt podstiče etičke debate o dobrobiti životinja i rizicima nadzora.
Ciborg Bubašvabe U Ronilačkim Odelima — Podvodni Agenti Za Spasavanje
Image: NTU Singapore
Naučnici sa NTU Singapore i Waseda University razvili su 3D-štampana ronilačka odela za madagaskarske šušteće bubašvabe, koja uključuju hemijski generator kiseonika i sistem koji vazduh usmerava direktno u spirakule insekta. U radu objavljenom 2026. u Nature Communications autori opisuju kako kombinacija mehaničke zaštite i hemijskog izvora kiseonika omogućava ovim „ciborg“ bubašvabama da se kreću pod vodom do tri sata.
Kako odelo radi
Odelo se sastoji iz tri glavna dela: fleksibilne vodootporne školjke, hemijskog rezervoara i četiri silikonske cevi koje dovode gas direktno do spirakula — sitnih otvora za disanje duž tela bubašvabe. Umesto spremnika pritisnutog kiseonika, istraživači koriste kontrolisanu razgradnju vodonik-peroksida (H2O2) katalizovanu mangan(IV) dioksidom, koja oslobađa kiseonik po potrebi i time produžava podvodnu izdržljivost insekta.
Prema podacima koje prenosi New Scientist, zaštićene bubašvabe postižu brzinu koračanja do 78,4 mm/s pod vodom — što je samo neznatno sporije nego na suvom terenu — i mogu da ostanu aktivne do oko tri sata bez uočenih štetnih efekata po njihovo zdravlje u eksperimentalnim uslovima.
Gde bi ovo moglo da se koristi
Ciljna okruženja uključuju poplavljene tunele, potopljene ruševine i uske cevi koje su nepristupačne za veće robotske uređaje. Istraživači iz NTU procenjuju da bi tehnologija mogla da bude spremna za praktičnu primenu u spasilačkim misijama u naredne dve do tri godine, uz dalja testiranja i optimizaciju.
Image: Nature Communications (Nat Commun)
„Naše novo insektno ronilačko odelo funkcioniše kao boca za kiseonik koju koriste ljudski ronioci. Generiše kiseonik i isporučuje ga direktno u otvore za disanje insekta, omogućavajući ciborg bubašvabi da preživi i kreće se u podvodnim ili područjima sa niskim nivoom kiseonika“, rekao je profesor Hirotaka Sato sa NTU Singapore.
Prednosti i etičke dileme
Bubašvabe imaju nekoliko tehničkih prednosti nad malim motorizovanim robotima: koriste sopstvenu muskulaturu za kretanje kroz zbijene i neredovne prostore, troše znatno manje energije i mogu da se snabdiju hranom tokom misije, što im daje biološku autonomiju koju baterije ne mogu da ponude. Zbog toga kompanije i startapi (npr. SWARM Biotactics) već istražuju primenu insekata za izviđanje i bezbednosne zadatke.
Ipak, javna rasprava je podeljena. Kritike obuhvataju pitanja dobrobiti životinja, moguće zloupotrebe za nadzor i šire etičke probleme vezane za instrumentalizaciju živih bića. Neki istraživači zauzimaju stav da treba razvijati potpuno veštačke alternative da bi se izbegle etičke kontroverze, dok drugi ističu da trenutna efikasnost insekata otežava potpuno prelazak na robote tog formata.
Šta dalje?
Autori vide primenu prvenstveno u spasilačkim scenarijima, ali spominju i duže vizije, poput prilagođavanja ovakve opreme za ekstremnije okruženja. Realizacija takvih dalekosežnih planova — npr. primene na drugim planetama — ostaje spekulativna.
Bez obzira na stavove, rezultat je paradoksalan: stvorenje koje mnogi smatraju najneprijatnijim u domaćinstvu moglo bi postati ključno pomagalo za pronalaženje preživelih ispod urušenog betona. Koliko je to prihvatljivo pitanje je i naučno i moralno — i verovatno će izazivati živu debatu dok tehnologija napreduje.
Izvori: Nature Communications (2026), izjave NTU Singapore i izveštaji New Scientist i TechXplore.
Pomozite nam da budemo bolji.
