U selu Eshtiwi u pokrajini Nuristan žene su glavni nosioci poljoprivrede i prehrambene sigurnosti, uzgajajući pšenicu, pasulj, krompir i kukuruz. Iako su podržane putem skladišta, poboljšanog semena i agrošumarstva, suočavaju se s nepredvidivim klimatskim uslovima i nedostatkom organizovanog tržišta. Nacionalna zabrana školovanja devojčica preko 12 godina dodatno ugrožava budućnost mladih kao što je Nahida. I pored toga, zajednica ističe solidarnost i otpornost žena koje održavaju selo.
Žene Poljoprivrednice Koje Održavaju Selo Eshtiwi: Hrana, Otpor i Neizvesna Budućnost
The river Parun flowing along a hillside on the outskirts of Parun district in Afghanistan's Nuristan province (Wakil KOHSAR)(Wakil KOHSAR/AFP/AFP)
U zabačenom selu Eshtiwi, u planinskoj pokrajini Nuristan na severoistoku Avganistana, žene poljoprivrednice postale su stub lokalne prehrambene sigurnosti. Među snežnim vrhovima, njihove ruke obezbeđuju žetvu i hranu koja omogućava zajednici da preživi duge, izolovane zime.
Habiba, koja je tekla poljoprivrednim poslovima od osme godine života, kaže da je rad na polju deo svakodnevice: „Kada u jesen žanjemo pšenicu, pasulj, krompir i kukuruz i donesemo ih kući, osećamo radost.“ Dan joj počinje oko 4:00 ujutro molitvom, a potom pripremom hleba na šporetu na drva i obroka od proizvoda iz sopstvenih njiva.
U dolini Parun zadaci su tradicionalno podeljeni: žene se bave sadnjom, zalivanjem i brigom o usevima, dok muškarci vuku plugove, paze stoku i sakupljaju ogrev. Lokalni agronom Mohammad Yahya Faizi ističe da bez rada žena „ne bismo imali hrane usred zime“.
„Pomažemo jedna drugoj,“ kaže Najia, 28-godišnjakinja koja je studirala u Pakistanu. „Farming is not just for men“ — poljoprivreda nije samo muški posao.
Međunarodne agencije su delimično podržale zajednicu: Ujedinjene nacije su finansirale skladišta koja omogućavaju čuvanje žetve i prodaju kad tržište bude povoljnije, a FAO je uveo poboljšano seme i agrošumarstvo kako bi diversifikovao prihode. Zahvaljujući tim naporima, selo je proširilo sortiment sa jabuka i oraha na trešnje, kruške i breskve.
Ipak, problemi ostaju ozbiljni. Tržište je neorganizovano — prodaja je otežana jer je selo desetine kilometara makadamskog puta od glavnih trgova, a poljoprivrednice dobijaju niske cene: Najia prodaje sedam kilograma krompira za 70 afganija dok bi za pristojan prihod trebala dobiti oko 150 afganija. Jedan traktor u selu iznajmljuje se porodicama koje to mogu da plate.
Klimatske promene dodatno ugrožavaju prinose: nepredvidive padavine, manje stabilan sneg i iznenadne poplave uništavaju useve i sputavaju planiranje. UNDP upozorava da su zemlje poput Avganistana među najranjivijima uprkos najmanjem doprinosu globalnom zagrevanju.
Posebno zabrinjava zabrana školovanja devojčica preko 12 godina koju su uvele vlasti širom zemlje — sudbina Nahide, 11-godišnje ćerke Habibe koja već uči engleski u seoskoj školi, sada je neizvesna. Ograničenja obrazovanja umanjuju šanse mladih žena da razviju nove veštine ili pristupe tržištima izvan doline.
Uprkos svemu, žene iz Eshtiwija pokazuju otpornost i solidarnost: dele rad, znanje i plodove svog rada kako bi nahranile porodice i održale selo. Njihov rad je „nepriznat“ ali ključan za preživljavanje lokalne zajednice.
Šta je potrebno
Poljoprivrednicama su potrebne bolje mehanizacije, organizovani pristup tržištu, trajna skladišta i politike koje štite pravo devojčica na obrazovanje. Tek uz kombinovanu podršku lokalnih inicijativa i međunarodnih programa može se promeniti neizvesna budućnost ove planinske zajednice.
Pomozite nam da budemo bolji.
