Nova studija DSGZ-a ispituje fenomen poznat kao „The Hum“ i otkriva da mnogi slučajevi najverovatnije potiču iz unutrašnjeg slušnog sistema — kao oblik niskofrekventnog tinitusa. Istraživanje sa 28 učesnika pokazalo je prosečan niskofrekventni sluh i normalne otoakustičke emisije kod većine, što podržava subjektivnu, neuronsku hipotezu. Prepoznavanje „hum“-a kao mogućeg tinitusa može otvoriti vrata postojećim tretmanima i strategijama suočavanja.
Misteriozni globalni „hum“ koji muči ljude pola veka — nova studija upućuje na mogući unutrašnji uzrok
(Jun/Getty Images Plus)
Decenijama unazad, ljudi širom sveta prijavljuju stalni, nizak zvuk u pozadini koji drugi ne čuju — fenomen poznat kao „The Hum“. Nova studija koju je predvodio slušni naučnik Bonifaz Baumann iz Nemačkog centra za vrtoglavicu i poremećaje ravnoteže (DSGZ) nudi uverljive dokaze da kod mnogih ljudi izvor ovog doživljaja leži unutar slušnog sistema, odnosno da je u pitanju oblik niskofrekventnog tinitusa.
YouTube Thumbnail
Kako su istraživači radili
Umesto da prvo traže spoljašnji izvor buke, tim je regrutovao 28 dobrovoljaca putem društvenih mreža koji su prijavljivali neobjašnjive niskofrekventne tonove. Sprovedeni su testovi fokusirani na dva glavna objašnjenja:
Participants in the study also reported factors that either worsened (a) or dampened (b) The Hum they heard, referred to here as "low-frequency sound percepts" (LFSPs). (Baumann et al.,PLOS One, 2026)
- da osobe imaju izuzetno osetljiv niskofrekventni sluh, i
- da čuju unutrašnje zvuke — otoakustičke emisije koje proizvode ćelije u kohlei.
Šta su testovi pokazali
Standardne audiometrijske provere niskih frekvencija pokazale su da većina učesnika ima prosečan sluh za te frekvencije; samo su dvoje pokazali povišenu osetljivost. Merenja otoakustičkih emisija, sprovedena malim mikrofonima ubačenim u spoljašnji slušni kanal, nisu otkrila neobične signale koji bi objasnili „hum“ kod većine ispitanika.
Anatomy of the human ear showing the role of the hairs in the cochlea. (ttsz/iStock/Getty Images Plus)
Po rečima naučnika Markusa Drexlofa iz DSGZ i Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju, rezultati sugerišu da subjektivni niskofrekventni tinitus često stoji iza percepcije pulsa ili niskofrekventnog šuma, iako se fizički spoljašnji izvori ne mogu isključiti.
Šta ovo znači
Ako je „hum“ u mnogim slučajevima zaista oblik niskofrekventnog tinitusa, to menja pristup: iskustvo nije zamišljeno, već ima neurofiziološku pozadinu i može biti predmet postojećih strategija lečenja i upravljanja simptomima. Tinitus se obično povezuje sa visokim tonovima, ali u nekim pacijentima pojavljuje se i u niskim frekvencijama—što upravo odgovara opisu „hum“-a (npr. zvukovi oko 50 Hz).
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Istraživači naglašavaju da ovo objašnjenje važi za mnoge, ali ne i za sve slučajeve. U pojedinim situacijama i dalje se mogu javiti merni, spoljašnji izvori buke koje treba istražiti jer lokalizacija niskofrekventnih zvukova često predstavlja tehnički izazov.
Preporuke za one koji čuju "hum"
Ako vas muči stalni nizak zvuk, korisno je obratiti se otorinolaringologu ili audiologu radi sveobuhvatnog pregleda sluha. Postoje dostupne metode i terapije za ublažavanje simptoma tinitusa—od terapije zvukom i kognitivno-bihejvioralnih tehnika do saveta za higijenu sluha—koje mogu poboljšati kvalitet života.
Studija je objavljena u časopisu PLOS One. Iako lek za tinitus trenutno ne postoji, polje je aktivno u istraživanju i prepoznavanje unutrašnjih uzroka može otvoriti nove puteve za pomoć pogođenima.
Pomozite nam da budemo bolji.
