Decenijama poznat lek rituksimab mogao bi omogućiti sazrevanje jajnih ćelija kod žena sa autoimunom predvremenom ovarijalnom insuficijencijom, pokazuje mala pilotska studija objavljena u NEJM Evidence.
Ključni nalazi iz studije
Studija je obuhvatila 10 mladih žena čiji su organizmi autoimuno oštećivali folikule u jajnicima. Sve učesnice prošle su stimulaciju jajnika pre i četiri do šest meseci posle tretmana rituksimabom — lek je prvobitno odobren 1997. i koristi se u onkologiji i za neke autoimune bolesti.
Pre tretmana, nijedna od žena nije reagovala na hormonsku stimulaciju. Nakon rituksimaba, kod šest od deset žena pojavili su se folikuli koji su omogućili vađenje jajnih ćelija; u pet slučajeva zrele jajne ćelije su mogle biti zamrznute ili oplođene. Tri žene su imale transfer embriona i sve su rodile zdrave bebe.
„Rezultati ukazuju da kod nekih žena i dalje postoji rezervni broj jajnih ćelija koji može biti aktiviran kada se suprimira autoimuni proces,“ izjavila je voditeljka studije dr Angelica Lindén Hirschberg sa Karolinska Instituteta.
Transfer embriona je iz bezbednosnih razloga izveden najranije godinu dana nakon terapije. Istraživači su prijavili jedan ozbiljan neželjeni događaj koji su pripisali hormonskoj stimulaciji, a ne rituksimabu. Autori pozivaju na veća, kontrolisana ispitivanja da se potvrde nalazi i oceni bezbednost pristupa; veće prošireno ispitivanje je u toku.
Šta ovo znači za pacijentkinje
Rezultati su obećavajući, ali treba ih tumačiti oprezno zbog male veličine uzorka. Ako se potvrdi u većim studijama, rituksimab bi mogao postati opcija za žene sa autoimunom formom predvremene ovarijalne insuficijencije koje i dalje imaju rezervu jajnih ćelija.
Novi alat i rizik od mišićnih neželjenih efekata statina
U odvojenom velikom istraživanju objavljenom u The Lancet Digital Health, istraživači su razvili kalkulator rizika za ozbiljna mišićna oboljenja povezana sa statinima koristeći podatke više od 5,6 miliona osoba u Engleskoj. Model koji uključuje 22 rutinska faktora procenio je da je preko 98% ljudi koji su podobni za statinsku terapiju u niskom riziku od ozbiljnih mišićnih komplikacija tokom naredne decenije.
Iako mnogi izbegavaju statine zbog straha od mišićnih bolova, autori ističu da su mnoge blaže tegobe najverovatnije nisu uzrokovane statinima i ne bi trebalo automatski da spreče početak terapije kod osoba koje imaju visok rizik od srčanog ili moždanog udara. Analiza je takođe pokazala da više od 60% osoba pogodnih za statine ih ne koristi, uprkos potencijalnoj koristi.
U eksperimentalnim studijama na miševima naučnici su naveli moguće mehanizme statinske miopatije: blokada puteva sinteze holesterola može istovremeno smanjiti proizvodnju drugih molekula, što dovodi do metaboličkog stresa i inflamatornih odgovora koji mogu doprineti oštećenju mišića. Prema autorima, to sugeriše da neke nuspojave nisu direktno posledica sniženog holesterola.
Oba istraživanja zahtevaju dodatna ispitivanja — veća klinička ispitivanja za rituksimab i testiranje kalkulatora rizika u raznovrsnijim populacijama za primenu u kliničkoj praksi.
Izvor: NEJM Evidence, The Lancet Digital Health, Science Advances (izveštavanje Nancy Lapid, Reuters)
