Studija u PNAS Nexus pokazuje da zbog mrežnog kašnjenja i intenzivne konkurencije u rudarenju bitcoina oko 16.000 MW godišnje bude izgubljeno na neuspešne pokušaje — što je približno jednako kapacitetu svih 701 švajcarskih hidroelektrana. Autori ističu da "siroti blokovi" i slučajne viljuške predstavljaju značajnu neefikasnost proof-of-work sistema. Rad takođe upozorava na veliku konsolidaciju: tri pool‑a proizvode preko 50% blokova, povećavajući rizik od 51% napada.
Rudarenje bitcoina rasipa energiju jednaku svim švajcarskim hidroelektranama — nova studija
New research suggests bitcoin mining may waste more energy than expected. | Credit: PAT BATARD via Getty Images
Kašnjenja u mreži i intenzivna konkurencija među rudarima dovode do ogromnog rasipanja energije u procesu rudarenja bitcoina — godišnje otprilike jednako ukupnom proizvodnom kapacitetu svih švajcarskih hidroelektrana, pokazuje nova teorijska analiza.
Šta su otkrili istraživači
U studiji objavljenoj 26. maja u časopisu PNAS Nexus, autori su razvili model koji uzima u obzir mrežno kašnjenje i geografsku raspodelu učesnika u bitcoin mreži. Prema njihovim proračunima, u 2025. je oko 16.000 MW energije izgubljeno na neuspešne pokušaje rudarenja — takozvane "sirote blokove" (orphaned blocks) i blokove koji nastanu u slučajnim viljuškama.
Kako nastaje rasipanje energije
Bitcoin koristi model konsenzusa proof-of-work, gde rudari troše ogromnu računarsku snagu da reše kriptografske zadatke i dobiju nagradu u bitcoinu. Zato što je konkurencija izuzetno jaka, razlika između prvog i drugog često je delić sekunde, pa se dešava da istovremeno budu registrovana dva bloka. Kasnije, onaj koji dobije duži niz narednih blokova postaje validan, dok je drugi bezvredan — ali energija utrošena da bi se i taj drugi blok stvorio jeste izgubljena.
Obim problema i posledice
Autori napominju da se procena od 16.000 MW odnosi na energiju izgubljenu zbog neuspešnih napora, a razlikuje se od ukupne godišnje potrošnje energije za rudarenje bitcoina, koju su istraživači procenili na oko 138 TWh (stanje na jun 2024). Ta razina potrošnje veća je od potrošnje nekih razvijenih zemalja, kao što su Norveška i Holandija.
An engineer stands next to a bitcoin mine. | Credit: PixeloneStocker via Getty Images
"Slučajne viljuške predstavljaju neefikasnost Bitcoin protokola koja vodi rasipanju računarskih resursa (a samim tim i energije), povećavajući troškove rada mreže i njen uticaj na životnu sredinu", navode autori.
Konsolidacija rudara i sigurnosni rizici
Studija takođe ukazuje na visoku koncentraciju moći u industriji rudarenja: tri najveća mining pool‑a kreiraju više od 50% novih bitcoin blokova. Takva konsolidacija povećava rizik od potencijalnog 51% napada, odnosno mogućnosti da dominantni akteri utiču na validaciju i redosled transakcija, kao i da manipulišu tržištem naknada za procesuiranje transakcija.
Širi ekološki uticaji
Pored potrošnje električne energije, rudarenje zahteva i značajnu upotrebu vode — naročito za tečno hlađenje opreme. U izveštaju UN iz 2023. navodi se da je u 2021. potrošnja vode za potrebe rudarenja bila ekvivalentna domaćoj potrošnji vode za više od 300 miliona ljudi u ruralnoj subsaharskoj Africi.
Zaključak
Rad iz PNAS Nexus pruža korisnu bazu ("null model") za dalje analize i ističe dve važne tačke: tehnološke neefikasnosti (siroti blokovi i viljuške) koje stvaraju direktan energetski trošak i tržišnu koncentraciju koja može ugroziti decentralizaciju i sigurnost mreže. Autori i drugi posmatrači pozivaju na razmatranje promena u dizajnu konsenzusa i bolje mrežno inženjerstvo kako bi se smanjili ovi efekti.
Izvori: PNAS Nexus (26. maj), Crypto Carbon Ratings Institute, Švajcarski savez za energiju, UN izveštaj (2023).
Pomozite nam da budemo bolji.
