NASA i Katalyst su na neodređeno odložili misiju spašavanja opservatorije SWIFT zbog vremenskih i tehničkih problema. Plan je predviđao lansiranje robotskog broda LINK raketom Pegasus XL iz aviona sa atola Kwajalein. LINK bi trebalo da dopre do SWIFT-a, uhvati ga robotizovanim rukama i povuče ga do oko 600 km, čime bi se produžio rad teleskopa. Misija je važna i zbog svojih potencijalnih bezbednosnih implikacija.
Odloženo lansiranje: NASA i Katalyst suspendovali misiju spašavanja opservatorije SWIFT
A spacecraft built by space startup Katalyst Space that will tow NASA's Neil Gehrels Swift Observatory into a higher orbit awaits encapsulation aboard a Northrop Grumman Pegasus XL at NASA's Wallops Flight Facility in Virginia, U.S. June 8, 2026. REUTERS/NASA/Ron Beard
Vremenski uslovi i tehnički problemi primorali su NASA-u i partnersku kompaniju Katalyst Space Technologies da na neodređeno odlože pionirsku misiju koja je trebalo da robotski svemirski brod LINK povuče staru američku opservatoriju u sigurniju orbitu, saopštile su institucije u četvrtak.
Misija, sastavljena na izuzetno kratkom proizvodnom roku od devet meseci, bila je prvi američki pokušaj hvatanja i vuče nepokretnog satelita u orbiti — tehnologije koja ima veliki značaj za komercijalne operacije održavanja satelita, ali i potencijalne vojne primene.
Prema NASA-i, najnoviji, neprecizirani problem doveo je do zastoja u lansiranju. Plan je predviđao da raketa Pegasus XL kompanije Northrop Grumman, koja bi bila ispuštena iz trupa aviona, ponese pola tone teški brod LINK u nisku Zemljinu orbitu.
LINK je projektovan da spasi Neil Gehrels Swift Observatory (poznat kao SWIFT), teleskop procenjene vrednosti oko 500 miliona dolara koji od 2004. godine posmatra udaljene galaksije i crne rupe. SWIFT nema sopstveni pogon i, ukoliko se ne preduzmu koraci, očekivalo se da će prirodno pasti i izgorjeti u atmosferi kasnije tokom godine.
Katalyst, sa sedištem u Flagstaffu (Arizona), izjavio je da je dizajn, izgradnja i testiranje vozila LINK obavljeno u rekordnom roku od devet meseci u okviru NASA-inog ugovora vrednog 30 miliona dolara.
Lansiranje iz aviona i plan misije
Planirano je da se raketa Pegasus pusti iz trupa aviona Lockheed TriStar na visini od oko 12.200 metara dok leti preko Pacifika sa atola Kwajalein u Maršalovim Ostrvima. Nakon oslobađanja, LINK bi krenuo na približno mesečnu plovidbu do oblasti gde se nalazi SWIFT.
Ako se nastavi prema planu, do kraja jula LINK bi trebao da priđe na oko 9,6 km od opservatorije pre početka završnih približavanja i „proximity operations“. Autonomna letelica, opremljena sa tri kompleta potisnika i pet sistema senzora, očekivano bi za oko nedelju dana prešla u završnu fazu susreta, a zatim pomoću tri robotske ruke sa hvataljkama nežno uhvatila satelit.
Nakon hvatanja, LINK bi u naredna otprilike 60 dana povukao SWIFT do ciljane visine od oko 600 km, što bi bilo otprilike dvostruko više od visine na koju bi opservatorija pala neposredno pre spasavanja, prema Katalystu. Očekivano je i da ostane dovoljno goriva za dodatne probne manevre bliske blizine.
Širi kontekst i bezbednosne implikacije
Ovo savetovanje se prati i kroz bezbednosnu prizmu: tehnologije za hvatanje i manevrisanje satelitima imaju potencijalne dvostruke primene. Zvaničnici i stručnjaci prate ove demonstracije u kontekstu rastuće konkurencije u svemiru, posebno posmatrajući ranije kineske testove u kojima su sateliti leteli u bliskoj formaciji ili sući drugog satelita promenili orbitu.
Zvaničnici nisu naveli tačan raspored novog lansiranja; tim misije je saopštio da će dalja odluka zavisiti od rešenja tehničkih problema na raketi i pogodnih vremenskih uslova.
Ključne činjenice: misija je bila prva te vrste u SAD, LINK je težak oko 500 kg, vrednost opservatorije SWIFT procenjena je na oko 500 miliona dolara, a razvoj je finansiran NASA-inim ugovorom od 30 miliona dolara.
Pomozite nam da budemo bolji.
