Obrazovanje snažno utiče na društvene i ekonomske ishode, ali globalni proseci kriju velike razlike. Nekoliko država—pretežno u Sahelu i regionima pogođenim sukobima—ima izuzetno niske stope pismenosti zbog siromaštva, nasilja i rodne nejednakosti. Nasuprot njima, zemlje kao Kanadi, Japanu i Irskoj beleže visoke stope tercijarnog obrazovanja zahvaljujući dugoročnim ulaganjima i politici pristupačnosti.
Gde Je Najniža Pismenost: Zemlje Sa Najvećim Izazovima — I Tri Najobrazovanije
The 8 Least Educated Countries in the World - and the 3 Most
Obrazovanje oblikuje životni vek, ekonomske mogućnosti, političku stabilnost i sposobnost države da odgovori na krize poput klimatskih promena. Globalna pismenost iznosi oko 87,74% u 2026. godini, ali ta cifra krije velike razlike između država i regiona. U tekstu su predstavljeni primeri zemalja koje se suočavaju sa najvećim izazovima u pismenosti i obrazovanju, kao i zemlje koje prednjače po udelu visokoobrazovanih građana.
1. Chad – The Lowest Adult Literacy Rate on Earth (Image Credits: Pexels)
Države Sa Najvećim Izazovima
Čad ima jedan od najnižih nivoa pismenosti na svetu — oko 30,63% odraslih. Pismenost žena iznosi samo 18,2% naspram 35,4% kod muškaraca. Odrasli prosečno imaju 2,3 godine školovanja. Sa oko 42% stanovništva ispod granice siromaštva i državnim izdacima za obrazovanje od tek 2,6% BDP‑a, ulaganja su nedovoljna da bi se prekinuo ciklus siromaštva i loše dostupnosti škole.
2. Mali – Where Average Schooling Barely Reaches 18 Months (Image Credits: Unsplash)
Mali je među najugroženijim državama: stopa pismenosti odraslih je oko 31%, a prosečno školovanje odraslih iznosi samo 1,6 godine. Projekti poput USAID‑ove Selective Integrated Reading Activity poboljšali su ranu pismenost u određenim sredinama, ali opšti pokazatelji ostaju zabrinjavajući; rodni jaz u pismenosti je izražen (~46,2% muškaraca naspram 25,7% žena).
3. South Sudan – The World’s Newest Country, Struggling With Its Oldest Problems (Image Credits: Pixabay)
Južni Sudan beleži stopu pismenosti oko 34,52%. Dugotrajni sukobi, siromaštvo i nedostatak stabilne državne uprave sprečili su dugorožno izgradnju školskog sistema i obuku nastavnika.
4. Niger – The Fewest Years of Schooling of Any Nation (Image Credits: Unsplash)
Niger ima najveći jaz između očekivanih i ostvarenih godina školovanja: prosečno ostvareno samo 1,4 godine u poređenju sa očekivanih 8,3 godine. Pet godina pojačane nesigurnosti u Sahelu gotovo su udvostručile broj zatvorenih škola; u osam zemalja regiona zatvoreno je preko 13.200 škola, uključujući oko 940 škola u Nigeru početkom 2024. — što je uticalo na preko 74.000 učenika i skoro 1.800 nastavnika.
5. Afghanistan – The Only Country That Has Banned Girls From School (Image Credits: Unsplash)
Avganistan je posebna i alarmska ilustracija posledica političkih odluka: nakon povratka Talibana 2021. godine, devojčicama je zvanično zabranjeno pohađanje srednjih škola i univerziteta. Rodni jaz u pismenosti iznosi oko 29,5 procentnih poena (52,1% muškaraca naspram 22,6% žena), a procenjuje se da je oko 2,2 miliona devojčica izbačeno iz sistema obrazovanja.
6. Central African Republic – Corruption and Conflict at Every Level (Image Credits: Pexels)
Centralnoafrička Republika ima stopu pismenosti oko 37,49%. Korupcija, višestruki sukobi i koncentracija kvalifikovanih nastavnika u prestonici značajno otežavaju pristup kvalitetnom obrazovanju u velikom delu zemlje.
7. Somalia – Three Million Children Not in School (Image Credits: Unsplash)
Somalija je primer države gde decenije državnog kolapsa i konflikata ostavljaju ogroman trag: oko 3 miliona dece ne pohađa školu, dok je stopa pismenosti odraslih oko 41%. Nomadski način života, bezbednosni rizici i fragmentirana školska mreža dodatno otežavaju situaciju.
8. Guinea – A 30-Point Gender Gap (Image Credits: Unsplash)
Gvineja pokazuje izrazit rodni jaz: preko 60% muškaraca poseduje osnovnu pismenost, dok tek nešto više od 30% žena zna da čita i piše — jaz oko 29,9 procentnih poena. Dugoročna nejednakost i hronično podfinansiranje obrazovanja u ruralnim oblastima održavaju ove razlike.
1. Canada – World Leader in Tertiary Attainment (Image Credits: Unsplash)
Napomena: analiza uključuje primere država sa najizraženijim problemima u pismenosti i obrazovanju; neki pokazatelji (npr. broj država sa manje od 50% pismenih) variraju u zavisnosti od izvora i metrika (pismenost vs. prosečno trajanje školovanja).
2. Japan – Technical Excellence Meets Universal Literacy (Image Credits: Unsplash)
Zemlje Sa Najvišim Nivoom Obrazovanja
Kanada prednjači među zemljama OECD po udelu odraslih (24–65) sa diplomom tercijarnog obrazovanja — oko 65%. U akademskoj 2022–2023. godini oko 617.000 studenata diplomiralo je iz kanadskih javnih visokoškolskih ustanova. Dugoročna politika pristupa obrazovanju i ulaganja u visoko školstvo podržava tržište rada zasnovano na znanju.
3. Ireland – The Highest University Degree Rate in Europe (Image Credits: Unsplash)
Japan takođe ima veoma visok udeo tercijarno obrazovanih (~64% generalno; oko 65% u starosnoj grupi 25–34), uz snažan fokus na kvalitet primarnog i sekundarnog obrazovanja i intenzivan sistem konkurencije i očekivanja.
Irska ima jedan od najbržih porasta tercijarnog obrazovanja u Evropi: oko 52,4% radno‑aktivnih ima diplomu prvog ciklusa ili višu, a upisi u visoko obrazovanje porasli su za oko 15% između 2017–2018 i 2023–2024.
Zaključak
Jaz između zemalja kao što su Čad ili Niger i lidera poput Kanade i Japana nije samo stvar budžeta: radi se o decenijama konflikata, kolonijalne istorije, geografske izolacije i političkih odluka. Gde se stabilnost, rodna jednakost i ulaganja u obrazovanje poboljšaju, raste i pismenost; tamo gde ti faktori ostanu nerešeni, generacije ostaju uskraćene.
Pomozite nam da budemo bolji.
