Izveštaj Statistical Review Of World Energy 2026 pokazuje važnu kontradikciju u globalnoj energetskoj tranziciji: proizvodnja iz obnovljivih izvora snažno raste, ali ukupne emisije su u 2025. ponovo dostigle istorijski maksimum.
Glavni rezultati
Globalne CO2-ekvivalent emisije porasle su sa 40,7 na 41,0 milijardi metričkih tona u 2025. — što predstavlja povećanje od oko 331 milion tona ili 1,1% na prilagođenoj osnovi Statistical Review-a. Svet je oborio rekorde četiri godine uzastopno: 2022–2025.
Zašto su emisije porasle i pored rasta obnovljivih
Električna energija iz obnovljivih izvora porasla je za oko 861 TWh, dok je ukupna globalna proizvodnja struje porasla za oko 855 TWh — dakle obnovljivi izvori su pokrili celo neto povećanje proizvodnje struje. Ipak, ukupan porast emisija nije imao jedinstven izvor: ulogu su odigrali transportna goriva, industrijska aktivnost, proizvodnja fosilnih goriva, metan i flaring, kao i regionalne promene u energetskom miksu.
Sjedinjene Države — neočekivan povratak emisija
SAD su odgovorne za 47,1% globalnog povećanja emisija u 2025. iako čine samo 15,6% globalnog zbira. Emisije SAD porasle su sa 5,1 na 5,3 milijarde tona (+147 miliona tona; +3,2%), što poništava pada iz prethodne dve godine. Ključni pokretači su rast potražnje za električnom energijom (+133 TWh) i značajan povratak proizvodnje iz uglja (+91 TWh, ~13%), dok je proizvodnja iz gasa pala za ~67 TWh. Rast obnovljivih u SAD (+~99 TWh) nije bio dovoljan da nadoknadi taj pomak ka uglju.
Carbon Dioxide Equivalent Emissions 1990-2025Robert Rapier
Kina — veliki emiter, ali sa usporenim rastom
Kina ostaje najveći pojedinačni emiter sa ~12,5 milijardi tona CO2-ekvivalenta (30,5% globalnog zbira). Međutim, njen rast praktično je stao (+~4 miliona tona), jer je snažan porast električne energije (+488 TWh) uglavnom pokriven rastom nefosilnih izvora: obnovljivi +~478 TWh, nuklearna +~34 TWh, hidro +~28 TWh, dok je ugalj pao za ~80 TWh.
Indija, Afrika i regionalni trendovi
Indija je nastavila rast, ali sporije: emisije su porasle sa 3,26 na 3,28 milijarde tona (+~21 milion tona), znatno manje nego prethodnih godina. Non‑OECD zemlje su činile 70,5% globalnih emisija u 2025., dok su OECD zemlje imale 29,5%. Azijsko‑pacifički region proizveo je 51,9% emisija, ali je doprineo samo 16,7% povećanju; Severna Amerika je bila glavni izvor rasta. Afrika je imala samo 4,7% udela u ukupnim emisijama, ali je doprinela 16,9% globalnog povećanja — rast sa niske osnove.
Evropa i dugoročni kontekst
Evropa je ostala relativno stabilna; emisije EU su i dalje oko jedne trećine ispod nivoa iz 1990. u ovoj CO2‑ekvivalent seriji. Od 2000. godine, porast globalnih emisija od ~14,4 milijardi tona uglavnom je bio vođen Kinom (+~8,8 milijardi tona, ~61% tog rasta).
Zaključak
Poruka je dvosmislena: obnovljivi izvori brzo rastu i 2025. su pokrili celo neto povećanje globalne proizvodnje struje, ali ukupni energetski sistem se ne dekarbonizuje dovoljno brzo. Trajno snižavanje globalnih emisija zahteva brže smanjenje upotrebe fosilnih goriva, manje flaringa i veće napore za kontrolu metana, uz istovremeno zadovoljavanje rastuće potražnje za energijom u zemljama u razvoju.
Izvor: Statistical Review Of World Energy 2026 (Energy Institute, u partnerstvu sa Ember; uz saradnju KPMG i Kearney)
