Najniži natalitet u Kini od 1949. — James Liang: Pad rađanja preti inovacijama i povećava zavisnost od AI

Suosnivač Trip.com-a James Liang upozorava da dramatičan pad nataliteta može ugroziti sposobnost društava da inoviraju i zadržavaju kontrolu nad tehnološkim napretkom. Njegovo stanovište spaja demografsku zabrinutost sa konceptom koji naziva „inovacionizam“ — idejom da rast ljudskih resursa direktno utiče na obim istraživanja i razvoja.

Kontekst i ključni podaci

Kina je prošle godine zabeležila stopu nataliteta od 5,63 na 1.000 stanovnika, najnižu od 1949. Prema trenutnim projekcijama, populacija bi mogla pasti ispod 1,25 milijardi do sredine veka. Mnoge zemlje Istočne Azije i nekoliko zemalja u razvoju imaju stope fertiliteta ispod praga od 2,1 deteta po ženi, što vodi ka ubrzanom starenju stanovništva.

Liangovo viđenje i preporuke

„Potrebno nam je više ljudi da bismo inovirali. Ako nam populacija opada, ne samo da će opasti naša sposobnost za inovacije, već ćemo izgubiti i kontrolu nad samim procesom inoviranja,“ rekao je Liang u intervjuu za Fortune.

Liang smatra da je veći broj ljudi ključan za veći zbir talenata u istraživanju i razvoju. Kao ciljane mere predlaže:

• Velike fiskalne podsticaje porodicama (novčani transferi),
• Subvencionisane jaslice i fleksibilne radne aranžmane,
• Legalizaciju surogat-majčinstva i subvencije za lečenje neplodnosti (npr. zamrzavanje jajnih ćelija),
• Smanjenje pritiska obrazovnog sistema kao faktora koji odlaže roditeljstvo.

Prema njegovoj proceni, svako dodatno izdvajanje od 1% BDP-a za porodične politike podiže stopu fertiliteta za oko 0,1 deteta; da bi se prosečna stopa povećala za jedno dete, potrebno bi bilo oko 10% BDP-a.

Primeri prakse: Trip.com

Trip.com Group je uvela brojne benefite za zaposlene roditelje: besplatne taksije za trudnice, stipendije za obrazovanje novorođenčadi, subvencije za tretmane plodnosti, godišnji bonus od 10.000 juana po novorođenom detetu koji se isplaćuje do pete godine života, i proširenje prava na odsustvo radi nege deteta do 18. godine.

Kritike i alternativna istraživanja

Liangova veza između većeg broja rođene dece i inovacija nije opšteprihvaćena. U radu objavljenom 24. juna, tim predvođen Daronom Acemogluom i Davidom Autorom navodi da niže stope nataliteta korelišu sa većim rastom BDP-a po radno sposobnom stanovniku i većim brojem patenata usmerenih ka uštedi rada — odnosno da demografski pad može podstaći automatizaciju i rast produktivnosti.

Harvardska ekonomistkinja Claudia Goldin ističe drugi aspekt: neravnomernu podelu kućnih obaveza. Kada žene ulaze u radnu snagu, a kućni teret ostane uglavnom na njima, mnoge odlažu ili se odlučuju protiv roditeljstva.

AI, radna mesta i demografska otpornost

Liang priznaje da AI može povećati produktivnost i osloboditi vreme mladih, ali upozorava da može i istisnuti ulazna radna mesta, otežavajući mladima finansijsku stabilnost neophodnu za osnivanje porodice. Još važnije, strahuje da manjak ljudi može dovesti do sve veće delegate kontrole na AI sisteme: „Treba nam više ljudi, inače ćemo prepustiti kontrolu AI-ju.“

Zaključak

Rasprava o efektima pada nataliteta obuhvata fiskalne strategije, društvene promene u podeli kućnih obaveza i tehnološki napredak. Dok Liang zagovara značajna javna ulaganja u porodične politike i kulturološke reforme, drugi ekonomisti upozoravaju da demografske promene mogu imati i neočekivane ekonomske efekte, poput podsticanja automatizacije i rasta produktivnosti.

Izvor: Izvorni tekst je adaptiran iz članka Fortune.com i javno dostupnih istraživanja.