Studija JRC pokazuje da je plastična ambalaža jedina materijalna kategorija koja je porasla u 19 zemalja EU u periodu 2011–2025, sa rastom od 11%. U 2025. na tržištu je plasirano 5,9 miliona tona plastične ambalaže, odnosno prosečno 14 kg po osobi. PET ostaje najzastupljeniji polimer, ali postoje značajne državne razlike (npr. Nemačka 16 kg po osobi, Švedska 8 kg). Podaci takođe ističu dominaciju stakla po ukupnom volumenu zbog veće gustine.
Plastična ambalaža jedina u porastu u 19 zemalja EU — JRC: +11% (2011–2025)
PET remained the largest polymer used in consumer plastic packaging. Credit: Baloncici / Shutterstock.com.(Baloncici / Shutterstock.com.)
Studija Joint Research Centre (JRC) pokazuje da je plastična ambalaža bila jedina kategorija materijala za pakovanje koja je zabeležila rast u periodu 2011–2025 u 19 država članica EU obuhvaćenih istraživanjem.
Ključni podaci
Ukupno pakovanje: 98 kg po osobi (2024), pri čemu proizvodi za hranu i piće čine oko 97% ukupne ambalaže plasirane na tržište.
Plastika: Jedina rastuća kategorija — porast od 11% u apsolutnim vrednostima između 2011. i 2025. U 2025. godini na tržištu je plasirano 5,9 miliona tona plastične ambalaže, što odgovara prosečno 14 kg po osobi u zemljama obuhvaćenim studijom.
Tipovi i regionalne razlike
PET ostaje najzastupljeniji polimer u potrošačkoj plastičnoj ambalaži, naročito zbog široke upotrebe u flašama vode i bezalkoholnih pića. Ipak, u Finskoj, Irskoj, Holandiji i Švedskoj PET je u nekim slučajevima ispod udela polipropilena (PP), koji se koristi u širem spektru prehrambenih namena.
Količine plastične ambalaže bile su relativno stabilne u Belgiji, Holandiji i Francuskoj, dok su rast zabeležile Irska, Rumunija i Poljska. Po državama postoje velike razlike u potrošnji po glavi stanovnika: Nemačka je u 2024. imala oko 16 kg plastične ambalaže po osobi, a Švedska 8 kg (19-zemaljski prosek iznosi 14 kg).
Volumeni i materijali
Studija naglašava da je veliki deo ukupnog volumena ambalaže u težini zastupljen staklom zbog njegove veće gustine — oko 75% volumena ambalaže (po masi) čini staklena ambalaža. Reusable i jednokratne staklene boce predstavljaju najveći deo volumena, pri čemu samo pivske boce dosežu 16,5 miliona tona.
U okviru plastične ambalaže najveći doprinos po težini dolazi od flaširane vode, mlečnih proizvoda i gaziranih bezalkoholnih pića. U Italiji plastične boce za vodu čine čak 46% ukupne potrošnje plastike, dok je u Švedskoj njihov udeo oko 6%.
JRC je naučna i znanja služba Evropske komisije koja pruža nezavisna, na dokazima zasnovana istraživanja za formulisanje politika EU.
Šta to znači?
Podaci ukazuju na to da, uprkos naporima za prelazak na kružnu ekonomiju i smanjenje upotrebe plastike, ukupna masa plastične ambalaže raste u velikom delu EU. To predstavlja izazov za politiku upravljanja ambalažom i otpadom, dizajn ambalaže i mere za ponovnu upotrebu i reciklažu.
Izvor: Izveštaj JRC; originalni tekst prvobitno objavio Packaging Gateway (GlobalData).
Pomozite nam da budemo bolji.
