Studija York University zasnovana na podacima iz Canadian Internet Use Survey 2022 (oko 13.500 ispitanika) povezuje korišćenje društvenih mreža sa lošijom samopercepcijom mentalnog zdravlja kod starijih osoba. Nasuprot tome, komunikacija putem e‑pošte povezana je sa boljim samoprocijenjenim mentalnim stanjem. Istraživanje nije našlo značajne veze za instant poruke, glasovne/video pozive ili sajtove za upoznavanje, a autori pozivaju na ciljane mere za podršku mentalnom blagostanju starijih.
Reci Baki Da Izbriše Snapchat? Studija Pokazuje Povezanost Društvenih Mreža Sa Lošijim Mentalnim Zdravljem Starijih
New research suggests social media use among older adults is tied to poorer perceived mental health, while email correlates with feeling better. What explains the gap and what kinds of interventions do researchers think could help? Christin Klose/dpa
Dok komunikacija putem imejlova i uobičajenih instant poruka može imati povoljan uticaj na psihičko stanje starijih osoba, nova analiza podataka ukazuje da je situacija sa društvenim mrežama drugačija. Istraživači sa York University u Torontu otkrili su povezanost između korišćenja društvenih mreža i lošije percipiranog mentalnog zdravlja kod starijih ljudi.
"Korišćenje društvenih mreža bilo je povezano sa lošijim percipiranim mentalnim zdravljem", navode autori nakon analize podataka iz oko 13.500 ispitanika.
Studija, objavljena u časopisu PLOS Global Public Health u junu, zasniva se na podacima iz Canadian Internet Use Survey 2022 (Statistics Canada). Istraživači ističu da je komunikacija putem e‑pošte bila povezana sa boljim samoprocijenjenim mentalnim zdravljem: ispitanici koji su slali i primali imejlove prijavljivali su bolje ocenjeno mentalno stanje.
Istovremeno, tim nije pronašao značajnu vezu između mentalnog zdravlja i korišćenja instant poruka, online glasovnih ili video poziva, niti sajtova za upoznavanje.
Autori napominju: "Razumevanje kako digitalni komunikacioni alati utiču na ishode mentalnog zdravlja može pomoći u kreiranju politika i praksi usmerenih na podršku mentalnom blagostanju ove starosne grupe." Cilj je da se rezultati upotrebe u razvoju ciljnih intervencija za starije odrasle.
Ovo upozorenje pridružuje se ranijim nalazima o negativnim efektima „doomscrollinga“ iz 2021. (PLOS) i istraživanju iz 2023. koje je pokazalo da pasivno skrolovanje kroz objave može povećati simptome anksioznosti, depresije i stresa u poređenju sa aktivnijim deljenjem sadržaja.
Važno upozorenje: povezanost koju studija izveštava ne dokazuje uzročnost — drugačije navike korišćenja interneta mogu biti jedan od više faktora koji utiču na mentalno stanje. Ipak, nalazi ukazuju na potrebu za pažljivim pristupom digitalnim navikama starijih građana i za politikama koje podstiču oblike upotrebe interneta koji podržavaju, a ne narušavaju, njihovo mentalno zdravlje.
Pomozite nam da budemo bolji.
