Nova pravila finansiranja izbornih kampanja: Koliki su limiti, ko ne mora da položi jemstvo i šta donosi promena

Predložene izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti uvode niz promena u načinu finansiranja izbornih kampanja u Srbiji, uključujući ukidanje obaveznog polaganja izbornog jemstva za neke subjekte i stroža ograničenja trošenja. Predlog je u parlamentu predstavio poslanik SNS-a Miroslav Petrašinović, a izmene su zasnovane na preporukama Kancelarije OSCE/ODIHR. Očekuje se da zakon bude usvojen tokom nedelje.

Ko više ne mora da polaže izborno jemstvo?

Jedna od ključnih promena je ukidanje obaveze polaganja izbornog jemstva za političke subjekte koji nemaju ovlašćene predstavnike, odnosno koji nisu osvojili mandate u prethodnom sazivu predstavničkog tela. To znači da će grupe građana, stranke bez prethodnih mandata i koalicije čije članice nisu imale mandate moći da koriste sredstva iz državne kase za finansiranje kampanje bez prethodnog depozita.

Definicija izbornog jemstva: Jemstvo predstavlja garanciju da će politički subjekt koji učestvuje na izborima vratiti sredstva dobijena iz javnih izvora ukoliko ne osvoji najmanje 1% važećih glasova (za partije nacionalnih manjina prag iznosi 0,2%). Jemstvo se polaže kod Ministarstva finansija i može biti u obliku gotovine, bankarske garancije, državnih hartija od vrednosti ili hipoteke na nepokretnoj imovini.

Koliki su limiti troškova kampanje?

Član 11 predlaže maksimalne iznose koje politički subjekti mogu koristiti za troškove kampanje (javna i privatna sredstva ukupno):

• 6.000.000 evra za izbore za predsednika Republike i za izbore narodnih poslanika;
• 7.000.000 evra ukupan limit za kandidata za predsednika ako se izbori završavaju u dva kruga;
• 1.500.000 evra za izbore za poslanike skupštine autonomne pokrajine;
• 1.000.000 evra za izbore za odbornike skupštine grada;
• 400.000 evra za izbore za odbornike skupštine opštine ili gradske opštine.

Raspodela budžetskih sredstava

Na parlamentarnim izborima, 40% budžetskih sredstava namenjenih pokrivanju troškova kampanje raspoređuje se pre izbora jednako svim učesnicima koji su izjavili da će koristiti javna sredstva. Preostalih 60% dodeljuje se nakon izbora onima koji su osvojili poslančke mandate, proporcionalno broju mandata — bez obzira na to da li su koristili javna sredstva tokom kampanje.

Podsticaj za veće učešće žena

Zakon predviđa izdvajanje posebnih sredstava u iznosu od 0,0025% poreskih prihoda (republike, pokrajine ili lokalne samouprave) za stranke i grupe građana kod kojih je više od 40% osvojenih mandata pripalo kandidatkinjama ženskog pola. Cilj je podstaći veće učešće žena u predstavničkim telima.

Treća lica u izbornoj kampanji

Akt precizira i pojam "trećih lica" — to mogu biti fizička ili pravna lica, kao i grupe više pravnih ili fizičkih lica koja nisu povezana sa političkim subjektom. Kampanja koju sprovode treća lica obuhvata plaćene aktivnosti ili nenovčana davanja čija ukupna vrednost prelazi 25% jedne prosečne mesečne zarade u Srbiji, a ima za cilj da pozitivno ili negativno utiče na izbornu kampanju jednog ili više političkih subjekata.

Primeri takvih aktivnosti uključuju reklamiranje u medijima i na društvenim mrežama, online oglašavanje, distribuciju promotivnog materijala, organizovanje skupova, konferencija i drugih događaja usmerenih na promociju ili diskreditaciju.

Zašto su izmene važne

Donosenje ovih izmena deo je ispunjavanja obaveza prema preporukama ODIHR-a i povezano je sa naporima za evropske integracije. U prethodnom periodu usvojeni su i drugi izborni zakoni, prihvaćene su preporuke Venecijanske komisije za pravosudne zakone, a razmatra se i formiranje Saveta REM-a — koraci koji bi mogli doprineti pozitivnim ocenama iz Brisela i otvaranju poglavlja u pristupnim pregovorima.

Napomena: Sve cifre i odredbe zasnovane su na predlogu zakona predstavljenom u Narodnoj skupštini. Konačni tekst zakona može sadržati manje izmene prilikom usvajanja.