Eksplozije u Damasku tokom posete francuskog predsednika i prethodni napad u kafiću ponovo su otvorili pitanje bezbednosti u Siriji. Vlada Ahmeda al‑Sharaa formalno kontroliše većinu teritorije, ali se suočava sa pretnjama od ISIL‑a, ostataka bivšeg režima i lokalnih milicija. Ublažavanje sankcija i pokušaji privlačenja investicija potencijalno dodatno komplikiju političku stabilnost jer mogu erodirati podršku konzervativnim grupama. Analitičari tvrde da unutrašnje podele ostaju najveći dugoročni rizik za novi režim.
Eksplozije u Damasku tokom posete Macrona — Al‑Sharaa pod pritiskom starih i novih pretnji
France’s President Emmanuel Macron, right, shakes hands with Syrian President Ahmed al-Charaa during a visit to the Umayyad Mosque in Damascus [Ludovic Marin/Pool/AFP]
Eksplozije su potresle Damask tokom zvanične posete francuskog predsednika Emmanuela Macrona, prvog lidera EU koji je došao u Siriju od kada su snage pod vođstvom predsednika Ahmeda al‑Sharaa zbacile Bašara al‑Asada u decembru 2024. godine. U odvojenom napadu u kafiću prošle nedelje poginulo je najmanje devet ljudi, dok je u najnovijim detonacijama povređeno 18 osoba, saopštila je državna agencija SANA.
Šta se dogodilo
Prema izveštajima, prvo je eksplodiralo sredstva koja su snage bezbednosti pokušavale da onesposobe u blizini hotela u kojem je odsedeo predsednik Francuske, a zatim je usledila još jedna detonacija nekoliko minuta kasnije. Odgovornost za napade zasad nije potvrđena, ali se sumnja usmerava na ostatke ISIL‑a, čija je nekadašnja enklava Raka simbol brutalnosti grupe.
Bezbednosni kontekst
Al‑Sharaa je povratio formalnu kontrolu nad većinom teritorije Sirije, ali su izazovi veliki: visoka nezaposlenost, razorena infrastruktura i ograničena vladavina prava u mnogim regionima. U nekim oblastima bezbednost se pretežno oslanja na lokalne milicije integrisane u regularne snage, dok su drugi delovi zemlje praktično izvan centralne kontrole.
Syrian security forces deploy amid clashes between tribal and Bedouin fighters on one side, and Druze gunmen on the other in July 2025 [Abdulaziz Ketaz/AFP]
Glavni izvori pretnji
- Ćelije ISIL‑a: Ujedinjene nacije procenjuju da grupa i dalje raspolaže sa 1.500–3.000 boraca u Siriji i Iraku, što joj omogućava da izvede terorističke napade i destabilizuje delove pod kontrolom vlade.
- Ostaci bivšeg režima: Raspoređene, raspršene mreže koje pribegavaju sabotaži i oružanim akcijama protiv nove vlasti.
- Regionalne i lokalne milicije: Šiitske formacije povezane s Iranom, Hezbollah i druge naoružane grupe i dalje deluju i komplikuju konsolidaciju vlasti.
„ISIL je i dalje prisutan i aktivan. Dovoljna su samo dvojica da naprave i postave bombu i izazovu disproporcionalan efekat,“ rekao je Aron Lund iz think‑tanka Century International.
Politička dinamika i rizici
Al‑Sharaa je zahvaljujući savezima i brzom napredovanju u decembru 2024. uspeo da preuzme vlast, delom i uz podršku grupa poput Hay’at Tahrir al‑Sham (HTS). Međutim, sada kada sledi period izgradnje države, suočava se sa rizikom erozije podrške među konzervativnim i nezadovoljnim grupama koje su mu pomogle na početku.
Između ostalog, u javnom diskursu su se pojavili i unutrašnji izazovi: milijarder Rami Makhluf — blizak bivšem režimu — objavio je poruke koje liče na pretnje, tražeći oslobađanje alavitskih zatvorenika. Napetosti među lokalnim zajednicama su eskalirale i u regionima poput Suvejde, gde su sukobi između Drusa i beduina doveli do regionalnih intervencija.
Gospodarski pritisci i sankcije
Iako su se pojavili signali ublažavanja sankcija — u junu 2025. američka administracija je saopštila da je ukinula mere prema „entitetima kritičnim za razvoj Sirije“ — ekonomska obnova je i dalje spora i neizvesna. Ublažavanje sankcija može privući investicije, ali i izazvati nove podele unutar al‑Sharaine baze podrške.
Zaključak
Napadi u Damasku su podsetnik da, uprkos formalnoj kontroli nad većinom teritorije, Sirija ostaje duboko polarizovana i ranjiva na nasilje. Analitičari upozoravaju da najveću opasnost predstavljaju unutrašnje podele i nezadovoljstvo ključnih društvenih grupa koje bi mogle pokušati da ospore političku tranziciju.
Pomozite nam da budemo bolji.
