Studija CNRS-a i Aix‑Marseille School of Economics, zasnovana na podacima Constances kohorte (oko 220.000 odraslih), pokazuje da gubitak ili oboljenje roditelja usled pušenja retko menja pušačke navike njihove dece u odraslom dobu. Iznimka su tinejdžeri od 15 do 18 godina — za njih izlaganje bolesti ili smrti roditelja smanjuje verovatnoću početka pušenja. Autori poručuju da izlaganje posledicama nije univerzalno delotvorno i pozivaju na nove, ciljane preventivne mere među mladima.
Gubitak Roditelja Zbog Pušenja Retko Odvraća Njihovu Decu — Iznimka: Tinejdžeri 15–18 Godina
Despite information campaigns about the dangers of smoking and even loved ones being diagnosed with or dying from cancer, people are continuing with the habit, a study says. Anna Ross/dpa
Uprkos dobro dokumentovanim zdravstvenim rizicima, upozoravajućim reklamama i čestim poskupljenjima, pušenje ostaje široko rasprostranjeno — Svetska zdravstvena organizacija procenjuje oko 8 miliona smrtnih slučajeva godišnje povezanih s pušenjem.
Novo istraživanje francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS) i Aix‑Marseille School of Economics analizira podatke iz Constances kohorte, javnozdravstvenog programa koji prati oko 220.000 odraslih, i donosi neočekivan zaključak: šok izazvan time što dete vidi roditelja obolelog ili umrlog od bolesti povezanih sa pušenjem u većini slučajeva ne menja pušačke navike te dece u odraslom dobu.
„U većini slučajeva, gledanje roditelja koji obole od raka ne dovodi do značajne promene u ponašanju njihove dece kada ta deca dostignu punoletstvo,“ navodi CNRS.
Istraživači objašnjavaju da je takav «informacioni šok» često previše indirektan da bi poremetio duboko ukorenjene navike. U podacima su pronašli samo jedno jasno izuzeće: adolescencija.
Iznimka: Kritični Period Tinejdžerstva
Kod mladih između 15. i 18. godine, svedočenje bolesti ili smrti roditelja povezanih s pušenjem korelira sa smanjenom verovatnoćom da će ti tinejdžeri sami početi da puše. Istraživači navode da je ovo „kritični period“ kada se donose odluke o uključivanju u rizična ponašanja — podaci pokazuju da informativni šok u tom trogodišnjem prozoru ima veću šansu da utiče na ponašanje.
Šta to znači za politiku i prevenciju
Rezultati ukazuju na granice strategije koja se oslanja samo na izlaganje posledicama bolesti. Iako zabrane pušenja u javnim prostorima, poreske mere i upozorenja na paklicama igraju ulogu, autore studije navode potrebu za novim, ciljanim pristupima — posebno usmerenim na adolescente — koji bolje kombinuju obrazovne, psihološke i socijalne intervencije.
Zaključno, istraživanje podseća da emocionalni šok sam po sebi nije univerzalni lek protiv zavisnosti: javnozdravstvene politike moraju da budu kompleksnije i prilagođene uzrastu kako bi bile efikasnije.
Pomozite nam da budemo bolji.
