Šećer Koji Ste Jeli Kao Beba Može Uticati Na Zdravlje U Odraslosti — Velika Britanija, Studija Na 64.761 Osobi

14h ago•2 min čitanja

Studija objavljena u PNAS analizirala je 64.761 osobe rođene tokom britanskog racionisanja (1951–1956) i našla povezanost između nižeg unosa šećera u prvih 1.000 dana života i nižih rizika od nekoliko vrsta raka. Izloženost racionisanju povezana je i sa dužim telomerima, što je procenjeno kao približno +2 godine očekivanog života. Ipak, autori ističu da se radi o opservacionoj analizi i da rezultati ne dokazuju direktnu uzročnost.

Nova studija objavljena u časopisu PNAS početkom avgusta ukazuje da količina šećera unesena u prvih 1.000 dana života može imati dugotrajne posledice po zdravlje. Istraživanje je analiziralo 64.761 osobu rođenu u Britaniji između 1951. i 1956. godine — period tokom kojeg su šećer i druge osnovne namirnice bili pod racionisanjem posle Drugog svetskog rata.

Glavni nalazi

Istraživači su uporedili odrasle koji su u prvih 1.000 dana (od začeća do drugog rođendana) bili izloženi ograničenoj dostupnosti šećera sa onima rođenim nakon ukidanja racionisanja. Među zapaženim razlikama su:

69% niži relativni rizik od raka jetre
52% niži relativni rizik od karcinoma prostate
41% niži relativni rizik od raka pluća
40% niži relativni rizik od raka rektuma
36% niži relativni rizik od raka dojke

Autori su takođe merili telomere — zaštitne kapice na hromozomima povezane sa ćelijskim starenjem — i utvrdili da su osobe izložene racionisanju imale duže telomere u poređenju sa neizloženima. Istraživači su procenili da je razlika u telomerama povezana sa približno povećanjem očekivanog trajanja života za nešto više od dve godine.

Promene u ponašanju

Osobe koje su tokom prvih 1.000 dana bile izložene manjim količinama šećera kasnije u životu su u proseku manje konzumirale šećer, jeli manje porcije i održavali zdraviju i raznovrsniju ishranu — efekti koji se mere decenijama.

Metodologija i ograničenja

Istraživanje se baziralo na podacima iz UK Biobank i istorijskim okolnostima racionisanja. Važno je napomenuti da je reč o opservacionoj studiji: nalazi ukazuju na povezanosti, ali ne dokazuju direktnu uzročnost. Autori upozoravaju da bi drugi faktori (npr. socioekonomske razlike, pristup zdravstvenoj zaštiti ili stilovi života) mogli doprineti zapaženim razlikama.

Zašto je ovo važno

Studija naglašava značaj ranih nutritivnih izloženosti i formiranja prehrambenih navika u prvim mesecima i godinama života. Rezultati sugerišu da promena u ranoj ishrani može imati dugoročne zdravstvene posledice, ali su potrebne dodatne studije da bi se bolje razumele mehanizme i utvrdila moguća uzročnost.