Zašto Pušači Imaju Niži Rizik Od Parkinsonove Bolesti? Novo Istraživanje Upire Prstom U Ugljen-monoksid

U poslednjih nekoliko decenija epidemiološka istraživanja konstanto ukazuju na neočekivanu vezu: pušači i korisnici nekih proizvoda od duvana imaju niži rizik od razvoja Parkinsonove bolesti nego nepušači. Novo veliko istraživanje daje mogući biološki trag koji objašnjava ovaj paradoks — izdahnuti ugljen-monoksid (CO).

Šta pokazuju veliki epidemiološki podaci?

Više velikih studija pronašlo je obrnuti odnos između pušenja i rizika od Parkinsonove bolesti. Primeri uključuju 65-godišnje praćenje više od 30.000 britanskih lekara (objavljeno 2020. u Neurology) koje je pokazalo 30–40% niži rizik kod pušača, kao i istraživanja blizanaca iz 2002. koja su našla sličan obrazac.

Nova studija: izdahnuti ugljen-monoksid i rizik

Studija objavljena 8. septembra u JAMA Neurology obuhvatila je preko 500.000 učesnika. Istraživači su zabeležili da nepušači sa povišenim vrednostima izdahnutog CO (≥ 3 ppm) imaju približno 30% niži rizik od Parkinsonove bolesti u poređenju sa nepušačima sa nižim vrednostima CO. Autori sugerišu da povezanost možda nije isključivo posledica sagorevanja duvana, već delimično efekta CO-a koji se nalazi u duhanskom dimu.

Kako bi CO mogao delovati?

Ugljen-monoksid je pri visokim koncentracijama otrovan, ali organizam i sam u malim količinama proizvodi CO koji deluje kao signalna molekula. Niske koncentracije CO mogu uticati na oksidativni stres, inflamaciju i preživljavanje ćelija — procesi koji su relevantni za dopaminske neurone pogođene u Parkinsonovoj bolesti.

Several white smokeless tobacco pouches (snus) scattered on a reflective black surface next to an open round container.

„Na niskim koncentracijama CO može uticati na oksidativni stres, inflamaciju i preživljavanje ćelija, pa je intrigantno pitanje da li ti putevi mogu nekako zaštititi osetljive ćelije koje proizvode dopamin,“ rekao je dr Michael Okun.

Alternativne i komplementarne hipoteze

Drugi stručnjaci ukazuju da zaštitni efekat možda potiče od komponenti duvana, a ne samo od CO-a. Studije na korisnicima bezdimnog duvana (npr. švedski snus) takođe su pokazale sniženu incidencu Parkinsonove bolesti, što sugeriše da su u igri i druge supstance iz lista duvana. Kandidati uključuju:

• nikotin — deluje na nikotinske acetilholinske receptore i može uticati na inflamaciju i funkciju mitohondrija;
• supstance koje inhibiraju enzim monoamin oksidazu B (MAO-B) — inhibicija MAO-B povećava dostupnost dopamina i već se koristi terapijski kod Parkinsona.

Dr Alberto Ascherio napominje: „Sumnjam da neki sastojak lista duvana može imati neuroprotektivna svojstva, ali tačno koji spojevi su relevantni još uvek nije poznato.“

Jasna javnozdravstvena poruka

Važno je ponoviti: ovo istraživanje ne znači da je pušenje dobro za mozak. Pušenje je vodeći uzrok brojnih bolesti i smrti — rak, kardiovaskularne bolesti, plućne bolesti, dijabetes i dr. Povezanost između izdahnutog CO i nižeg rizika Parkinsona ne pokazuje uzročnost i ne opravdava upotrebu duvanskih proizvoda.

Zaključak i naredni koraci

Otkrivanje veze sa izdahnutim CO daje specifičan biološki trag koji vredi istražiti dalje: cilj je identifikovati zaštitne molekule ili puteve i razviti bezbedne terapijske pristupe koji bi mogli sprečiti ili usporiti Parkinsonovu bolest bez štete koju prouzrokuje duvan. Potrebne su dalja klinička i molekularna istraživanja, uključujući sistematsko testiranje sastojaka duvanskog lista, uloga nikotina, MAO-B inhibitora i eventualno kontrolisane pristupe zasnovane na CO pod strogo nadziranim uslovima.

Ključna napomena: Ne počinjte da pušite zbog ovih nalaza. Nalazi su korisni za naučno razumevanje i razvoj potencijalnih terapija — ne kao preporuka za upotrebu duvanskih proizvoda.