Kultura i infrastruktura: Kako Evropa može pomoći stabilizaciji Levanta

Profesor Nabil Al Lao i grupa sirijskih intelektualaca predlažu ambiciozan program za EU: povezivanje obnove kulturne baštine sa projektima civilne infrastrukture kako bi se podstakla stabilizacija, pomirenje i ekonomska obnova u Levantu.

Ideja i cilj

Cilj predloga nije klasična kulturna diplomatija, već praktična strategija koja bi ratno područje pretvorila u "arheološki pejzaž" — spajanje restauracije spomenika sa izgradnjom puteva, železnica i drugih javnih usluga kako bi se uključile lokalne zajednice i smanjilo međusobno nepovređenje i nepovjerenje.

Ko stoji iza inicijative

Nabil Al Lao, sirijski muzikolog, arabislista i stručnjak za francuske studije, bio je direktor Damaskog konzervatorijuma i superintendant opere (2003–2010). Danas živi u Italiji i zagovara evropsku ulogu u obnovi Sirije i susednih zemalja. Njegove ideje oslanjaju se na iskustva i kontakte iz međunarodnih kulturnih krugova, uključujući saradnju s Davidom Barenboimom i Edwardom Saidom u projektu East‑West Diwan.

Nabil Al Lao, Syrian linguist- Nabil Allao

Konkreti predlozi

Glavni predlozi iz teksta su:

• Restauracija Palmire (Tadmora) kroz evropske projekte koje vode stručnjaci iz Francuske, Italije i Nemačke;
• Ponovno uspostavljanje železničke pruge Damask–Baalbek (oko 80 km) kao simbola povezivanja i praktične infrastrukture;
• Podrška arheološkim iskopavanjima i muzejskim projektima uz učešće evropskih univerziteta i stručnjaka;
• Uključivanje lokalnih intelektualaca i dijaspore u planiranje kako bi se stvorili održivi, inkluzivni projekti.

Zašto kultura može biti poluga

Al Lao smatra da obnova zajedničke, višeslojene levanstinske kulture — koja je i temelj evropske civilizacije — može poslužiti kao ujedinjujući faktor za države sa složenim etničkim i verskim sastavom. Kao simbol moći kulture navodi figuru kraljice Zenobije i istorijski značaj Palmire.

Šteta i napori obnove

Rat je nanio velike i često nepovratne štete kulturnoj baštini: Palmira, Alep i drugi siteovi patili su od namernog uništavanja, pljačke i ratnih dejstava. Međunarodni i evropski arheološki timovi — posebno iz Italije, Francuske i Nemačke — već rade na iskapanjima i restauraciji, dok je Evropska komisija 2025. odobrila 2,5 milijardi evra za podršku tranziciji u Siriji i EU intenzivno finansira UNESCO projekte očuvanja.

Francesca Maria Corrao, Full Professor of Arabic Language and Culture, LUISS Guido Carli University- LUISS

Praktični izazovi i politički kontekst

Tekst ne krije političke komplikacije: pad režima dinastije Assad krajem 2025. ostavio je nerešena pitanja, a Al Lao iznosi i lična iskustva — od rada u kulturnim institucijama do progonstva i hapšenja 2013. — koja ilustruju složenost lokalnih bezbednosnih i političkih odnosa. Ipak, predlog insistira na realističnim, evropski vođenim inicijativama koje bi morale biti pažljivo usklađene sa lokalnim vlastima i civilnim društvom.

„Obnova Palmire može početi evropskim projektom — Francuzi, Italijani i Nemci imaju najveći deo tehničkih pregleda i klasifikacija“, kaže Al Lao.

Primeri dobre prakse

U tekstu su navedeni primeri saradnje: orkestar East‑West Diwan, partnerski arheološki projekti na Eblu (Tell Mardikh) i aktivnost 50 italijanskih univerziteta u podršci iskopavanjima. Stručnjaci poput Francesce Maria Corrao i Davidea Nadalia učestvuju u projektima obnove i naučnoj koordinaciji.

Zaključak

Predlog koji kombinuje kulturu i infrastrukturu nudi praktičan okvir za evropsko angažovanje u regionu: od restauracije istorijskih lokaliteta do izgradnje javnih servisa koji povezuju zajednice. Ako se sprovede uz poštovanje lokalnih potreba i političke osetljivosti, takva strategija može postati važan doprinos dugoročnoj stabilizaciji Levanta.

Napomena: ovaj tekst je adaptiran i uredjen na srpskom jeziku, zasnovan na prevedenom originalnom članku.