Sirijsko civilno društvo posle pada Bašara al-Asada: partnerstvo ili nova kontrola?

Damask, Sirija – Više od godinu i po nakon pada Bašara al-Asada (8. decembar 2024), sirijsko civilno društvo prolazi kroz ključnu fazu reintegracije. Organizacije koje su deceniju radile van državnih struktura sada su pozvane da se registruju u Damasku, dok ministarstva ponovo preuzimaju funkcije koje su NVO ranije obavljale.

Povratak države i nova dinamika

Bahjat Hajjar, suosnivač Jedinice Saveta lokalne uprave i danas zamenik ministra za socijalna pitanja i rad, kaže da otvorenost registra nije dovoljna: „Odnosi sa civilnim društvom su jedna od najvažnijih karika u preoblikovanju same države.“ Pre 2024. regulaciju je, kako dodaje, u praksi krojila bezbednosna služba, a broj novih licenci je bio simboličan. Sada su procedure pojednostavljene, troškovi niski, a glavni uslov – odsustvo krivičnih presuda kod osnivača.

„Ne želimo povratak modela iz prošlosti, gde je država gledala na civilno društvo kao na nešto što treba kontrolisati. Ni civilno društvo ne može biti trajna zamena za državu – potrebna je saradnja, a ne tutorstvo ili sukob.“

Pravna neizvesnost i lokalna legitimitet

Udruženja i dalje posluju po Zakonu iz 1958. koji zahteva prethodnu saglasnost za inostrano finansiranje. Ministarsko uputstvo koje je insistiralo na tom pravilu izazvalo je reakciju: 31 organizacija potpisala je zajednički dokument, nazivajući povratak represivnog okvira neprihvatljivim i tražeći novi zakon sa njihovim učešćem. U maju, unutrašnje ministarstvo je uvelo okvir koji priznaje pravo na mirno okupljanje, ali uz obavezu dobijanja dozvole od lokalnih vlasti – što su organizacije za ljudska prava ocenile previše restriktivnim.

Podeljenost, kapaciteti i regionalne razlike

Aktivisti opisuju sektor podeljen na tri glavne grupe: one koje su se registrovale i rade po novim pravilima; one koje odbijaju registraciju iz nedostatka poverenja; i one koje otvoreno podržavaju vladu. Takva polarizacija odražava šire društvene podele nastale tokom 14-godišnjeg konflikta.

Syrian activist Alia Shams says that civil society organisations in the new Syria can be divided between those which have agreed to register, and those which have not, as well as others which will support the government no matter what [Ahmad Khalil Khanji/Al Jazeera]

Postoje i praktične razlike: organizacije iz severozapada i severoistoka, koje su radile otvorenije i u većem obimu, stekle su veštine upravljanja projektima i institucionalizacije. Aktivisti iz oblasti pod ranijom državnom kontrolom manje su radili javno, ali su zbog iskustva sa birokratijom često uspešniji u radu sa ministarstvima.

Uloga donatora i rizik od otuđenja

Decenija hitnog finansiranja kreirala je model civilnog društva fokusiran na pružanje usluga – klinike, škole, voda, skloništa. To je u mnogim slučajevima spasilo živote, ali je rezultiralo organizacijama koje su često više orijentisane na prioritete donatora nego na lokalne potrebe, pa rizikuju da postanu "stranci u sopstvenim zajednicama".

Šta predlaže ministarstvo?

Ministarstvo socijalnih pitanja i rada uključilo je predstavnike civilnog društva u izradu strategije za period 2026–2028, što pokazuje spremnost vlasti na dijalog. Hajjar zagovara model partnerstva: država prepoznaje uloge NVO u pružanju usluga i traži način da to iskustvo bude ugrađeno u obnavljanje javnih institucija, ne kao njihova zamena već kao dopuna.

Zaključak

Pred civilnim društvom stoji dvostruki izazov: izboriti se za mesto u obnovljenim državnim strukturama i istovremeno sačuvati lokalnu legitimnost i nezavisnost. Ako se sektor izoluje ili ostane slabo podržan, upozoravaju stručnjaci, njegova sposobnost da prevazilazi verske, etničke i teritorijalne podele biće ugrožena – i umesto dela rešenja može postati deo problema.