Evropski energetski lideri upozoravaju da kontinent, iako trenutno bez neposredne krize goriva, ostaje ranjiv na poremećaje u snabdevanju i cenovne šokove. EU isključuje povratak na rusku energiju i predlaže brzu elektrifikaciju kao dugoročno rešenje: obnovljivi izvori, nuklearna energija i modernizacija mreža. Strategija elektrifikacije, čije se predstavljanje očekuje 17. jula, cilja na 2040. i potencijalnu uštedu od ~200 milijardi evra, ali zahteva javna ulaganja od oko 1,2 biliona evra i fiskalne podsticaje.
Više Mreža, Više Struje, Manje Fosilnih Goriva: Energetski Lideri Pozivaju Na Brzu Elektrifikaciju Evrope
Exclusive: ‘More grids, more electricity, less fossil fuels,’ energy leaders tell Euronews
Evropa se, uprkos pojačanim tenzijama na Bliskom istoku, trenutno ne suočava sa neposrednom krizom snabdevanja gorivom. Ipak, kontinent ostaje ozbiljno ranjiv na poremećaje i cenovne šokove u snabdevanju fosilnim gorivima, pa vodeći energetski zvaničnici pozivaju na ubrzanu elektrifikaciju ekonomije i odbacivanje povratka na rusku energiju.
Komesar za energetiku Dan Jørgensen i direktor Međunarodne energetske agencije (IEA) Fatih Birol upozorili su za Euronews da bilo kakvo privremeno smirivanje sukoba na Bliskom istoku ne znači povratak u normalu. Posebno su istakli rizik od poremećaja kroz moreuz Hormuz, koji bi mogao naglo da podigne cene nafte i ponovo pokrene inflatorne pritiske.
„Nalazimo se u veoma ozbiljnoj situaciji. Ne govorim ljudima, kompanijama ili donosiocima odluka da ne treba da brinu. Nažalost, postoje razlozi za brigu. Ali možemo delovati i delovaćemo“, rekao je Jørgensen za Euronews.
„Ako se moreuz Hormuz ponovo zatvori, cene nafte mogu porasti sa značajnim implikacijama za ekonomije“, rekao je Birol, napominjući da su mnoge neizvesnosti pre svega političke, a ne tehničke prirode.
Obojica su jasno isključila ponovno otvaranje uvoza ruske energije kao rešenje, nazivajući ga ponavljanjem jedne od najvećih strateških grešaka. Umesto toga, zagovaraju sveobuhvatan program elektrifikacije: širenje obnovljivih i nuklearnih kapaciteta, ulaganja u elektroenergetske mreže, širu primenu električnih vozila i toplotnih pumpi, te politiku koja će učiniti električnu energiju jeftinijom od fosilnih goriva.
Šta predlaže EU
Izvršna vlast EU navodno priprema strategiju elektrifikacije čiji je nacrt video Euronews, a očekuje se da bude predstavljen 17. jula. Plan predviđa ciljanu stopu elektrifikacije do 2040. godine i procenjuje potencijalnu uštedu od oko 200 milijardi evra na uvozu fosilnih goriva do tog roka.
Međutim, zvaničnici naglašavaju da je za uspeh neophodna brža i znatnija ulaganja u mreže, smanjenje troškova prenosa i fiskalni podsticaji koji će ublažiti početne troškove prelaza. Evropska komisija procenjuje da je potrebna investicija od oko 1,2 biliona evra.
„Evropski lideri i ministri finansija moraju prevazići prepreke kako bi dali podsticaje“, rekao je Jørgensen, i upozorio da će, ako se sve prepušta samo tržištu, tranzicija i dalje kasniti.
Infrastrukturni izazovi i politički kontekst
Bez modernizovanih i proširenih prenosnih mreža, rastući obim čiste energije u EU neće moći da se transportuje i integriše u sistem, što predstavlja glavnu prepreku za klimatske, energetske i industrijske ciljeve. Sporovi oko finansiranja novih dalekovoda već postoje među državama članicama: Portugalu i Španiji posebno nedostaju interkonektori ka ostatku Evrope, pa traže dodatna sredstva i status „energetskog ostrva”.
Evropski parlament i Savet EU planiraju političke pregovore o obnovi i proširenju mreža posle letnje pauze, nakon što je u junu postignut zajednički stav država članica.
Zaključak: Ključno rešenje za zaštitu Evrope od budućih šokova snabdevanja leži u ubrzanoj elektrifikaciji i velikim javnim ulaganjima u prenosne mreže i čiste izvore energije, a ne u povratku na ranije energetske zavisnosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
