Studija USC pokazuje da niskoproteinska, modifikovana mediteranska dijeta sa ciljanom kontrolom metionina poboljšava healthspan, smanjuje telesnu masnoću i ublažava fragilitet kod miševa. Ispitivane su četiri dijete, a najbolji ishodi ostvareni su uz niskoproteinski režim sa podešenim nivoima metionina. Analiza podataka od >200.000 ljudi podržava vezu između biljnih režima i niže stope gojaznosti i tip 2 dijabetesa. Ipak, naučnici upozoravaju da su optimalne količine metionina ključne i da su potrebne dalje studije kod ljudi.
Niskoproteinska „Dijeta Za Dugovečnost“ Poboljšava Zdravlje Miševa, Ali Metionin Je Presudan
Low-protein ‘longevity diet’ helped mice live healthier, leaner lives: Study
Naučnici sa Univerziteta Južne Kalifornije javili su da modifikovana mediteranska ishrana sa smanjenim unosom proteina može poboljšati duži period zdravlja (healthspan), smanjiti telesnu masnoću i ublažiti fragilitet kod starijih miševa.
Istraživanje je uporedilo četiri režima ishrane kod mladih miševa koji su odrastali na tim dijetama: standardnu ishranu, zapadnjačku ishranu bogatu mastima i šećerom, niskougljenični ketogeni režim, i niskoproteinsku „dijetu za dugovečnost“ u kojoj je bio ciljano podešen unos aminokiseline metionina. Miševi na toj poslednjoj dijeti dosledno su imali najbolje rezultate po više mera zdravlja.
„Očekivali smo da će različite dijete dati različite rezultate, ali ono što nas je zaista impresioniralo bilo je to koliko je modulacija samo jedne aminokiseline, metionina, u dijeti za dugovečnost mogla da izazove tako dramatične metaboličke promene“, rekla je Maura Fanti, prva autorka studije sa USC. „To upućuje na ideju da sastav aminokiselina, a ne samo ukupna količina proteina, može biti cilj strateških metaboličkih intervencija.“
Autori su izmerili nekoliko ishoda: ukupnu telesnu masu i udeo masnog tkiva, pokazatelje fragiliteta kod starijih jedinki, kao i parametre kardiometaboličkog zdravlja. Takođe su zabeležili povećane nivoe GLP‑1 kod miševa na dijeti za dugovečnost, što može doprineti boljoj regulaciji glukoze i apetita.
Da bi pojačali nalaze iz eksperimenta, istraživači su analizirali postojeće podatke o ishrani od više od 200.000 ljudi i primetili da oni koji slede više biljnih, manje proteinski orijentisanih režima imaju niže stope gojaznosti i tip 2 dijabetesa. Autori međutim naglašavaju da su ovo korelativni podaci i da nije dokazana direktna kauzalnost kod ljudi.
Ključna opomena iz studije je da je tačna količina i sastav metionina kritična: premalo metionina je povezano sa većim fragilitetom, dok previše metionina poništava benefite niskoproteinske dijete. Ovo ukazuje da nije dovoljno samo smanjiti proteine — važan je i profil aminokiselina.
Šta to znači za ljude?
Rezultati su zanimljivi i podržavaju ideju da ciljana promena unosa proteina i aminokiselina može uticati na metabolizam i zdravlje. Ipak, napominje se da su istraživanja izvedena na miševima, a ljudski organizmi su složeniji. Potrebne su dodatne kliničke studije kako bi se utvrdilo šta su bezbedne i efikasne preporuke za ljude.
Ukratko: studija naglašava potencijalne koristi niskoproteinskih, biljnih režima uz pažljivo podešavanje metionina, ali upozorava da nepravilna primena može biti štetna. Pre nego što promenite ishranu ili počnete sa suplementima, konsultujte lekara ili nutricionistu.
Pomozite nam da budemo bolji.
