Globalna vakcinacija dece je u 2025. blago porasla: 90% beba je primilo bar jednu dozu DTP, a 85% je završilo sve tri doze. Broj nevakcinisanih pao je na 13,5 miliona, ali je i dalje skoro 4 miliona iznad cilja za 2030. Najveći rizik dolazi iz zemalja zahvaćenih sukobima i zbog smanjenja finansiranja, što povećava opasnost od novih epidemija.
Vakcinacija dece 2025.: Blagi rast, ali alarm zbog sukoba, rezova i izbijanja bolesti
Mothers attend a child welfare clinic at the Mother and Child Hospital in Kasoa, Ghana, November 19, 2025. REUTERS/Francis Kokoroko
Globalne stope vakcinacije dece zabeležile su blagi rast u 2025. godini, ali milioni mališana i dalje nisu zaštićeni od bolesti koje se mogu sprečiti. Sukobi, smanjenje finansiranja i sve češći talasi epidemija ugrožavaju napredak postignut u prethodnim godinama.
Prema najnovijim procenama koje su u sredu objavili Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i UNICEF, 90% beba širom sveta — odnosno skoro 116 miliona — primilo je bar jednu dozu vakcine protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (DTP) u 2025. godini. Istovremeno, 85% je završilo svih tri preporučene doze.
Pad broja nevakcinisane dece, ali cilj daleko
Broj tzv. "zero-dose" dece, odnosno onih koji nisu primili nijednu vakcinu, pao je sa 14,2 miliona u 2024. na 13,5 miliona u 2025. To je pomak u pravom smeru, ali za ostanak na putanji koja bi do 2030. prepolovila broj iz 2019. godine potrebno je dodatno smanjenje od gotovo 4 miliona.
„Pobede koje sada slavimo su veoma krhke“, rekao je Ephrem Lemango, šef UNICEF-ovog globalnog programa za imunizaciju, upozoravajući da se taj napredak može lako izgubiti.
Koncentracija rizika u zonama sukoba
Lemango ističe da više od polovine nevakcinisane dece živi u zemljama pogođenim sukobima — poput Sirije, Jemena, Sudana i Palestine — iako te zemlje čine tek oko jedne trećine svetskih rođenja. U takvim oblastima lomovi u zdravstvenim sistemima i ograničen pristup vakcinama povećavaju verovatnoću izbijanja epidemija.
SZO je upozorila da su globalna smanjenja finansiranja koja su počela početkom 2025. još uvek slabo vidljiva u podacima, ali da već predstavljaju rizik za 2026. godinu. Kate O'Brien, direktorka Odeljenja za imunizaciju, vakcine i biološka sredstva u SZO, navodi da se "prave pukotine u sistemu imunizacije" već manifestuju kroz rast broja izbijanja malih boginja, difterije i kolere.
Šta je potrebno dalje
Stručnjaci pozivaju na hitno obnavljanje i povećanje sredstava za programe imunizacije, bolju zaštitu zdravstvenih usluga u konfliktima i širenje pristupa vakcinama kako bi se zadržao i ubrzao dosadašnji napredak. Bez toga, rizik od većih izbijanja bolesti ostaje značajan.
(Izveštavala Christy Santhosh; obrada i prevod za regionalnu publiku)
Pomozite nam da budemo bolji.
