Rastuće temperature i talasi vrućine su udvostručili potrošnju energije za hlađenje u domaćinstvima EU između 2018. i 2024. (sa 40,5 na 80,4 hiljade TJ). Najveći procentualni skok zabeležila je Austrija (>1.000%), dok Italija ima najveću apsolutnu potrošnju (26,3 hiljade TJ; 32,7% EU). Povećana potražnja za hlađenjem već opterećuje mreže i doprinosi rastu veleprodajnih cena električne energije tokom talasa vrućine.
Potrošnja energije za hlađenje u Evropi se udvostručila za šest godina — Koje zemlje troše najviše?
Europe's energy use for cooling doubled in six years: Which countries use the most?
Jun 2026. je prema podacima Copernicusa bio najtopliji jun za zapadnu Evropu i drugi najtopliji globalno, dok su 2024, 2023. i 2025. bile tri najtoplije godine globalno. Rastuće temperature i sve češći talasi vrućine podstiču veće korišćenje klima‑uređaja i drugih rešenja za hlađenje, što ubrzano povećava potražnju za energijom širom Evrope.
Rast potrošnje u brojkama
Potrošnja energije u domaćinstvima za hlađenje u EU porasla je sa 40,5 hiljada TJ (2018) na 80,4 hiljada TJ (2024) — rast od približno 99%. Ako se posmatra duži period, sa 15,5 hiljada TJ (2010) na 80,4 hiljada TJ u 2024, to predstavlja porast od oko 420% za 14 godina.
Treba napomenuti da visoki procentualni skokovi često nastaju u zemljama koje su ranije imale nisku ili zanemarljivu upotrebu hlađenja: uvođenje prvih klima‑uređaja može izazvati velike relativne promene, iako je apsolutna potrošnja i dalje mala.
Koje zemlje su najviše porasle?
Najveći procentualni skok između 2018. i 2024. zabeležila je Austrija — sa 22 TJ na 253 TJ (>1000%). Među zemljama EU posebno su značajni i skokovi u Češkoj (≈244%), Italiji (≈193%), Mađarskoj (171%), Finskoj (163%), Španiji (127%), Sloveniji (114%) i Grčkoj (103%).
Udeo potrošnje za hlađenje u domaćinstvima
Prosečan udeo potrošnje za hlađenje u finalnoj potrošnji domaćinstava u EU iznosi oko 0,84% (2024). Međutim, u nekim zemljama taj udeo je znatno veći: Kipar 16%, Malta 15%, Albanija 13,4% (kandidat), dok su i Grčka (7,4%), Severna Makedonija (3%), Crna Gora (2,9%), Španija (2,5%), Italija (2,3%) i Hrvatska (2,1%) iznad proseka EU.
Apsolutna potrošnja
Italija ima najveću apsolutnu potrošnju u EU: 26,3 hiljade TJ (oko 32,7% ukupne potrošnje za hlađenje u EU). Španija je druga sa ~14,3 hiljade TJ (17,8%), a kada se uključe i zemlje kandidati, Turska je među najvećima sa 13,6 hiljade TJ.
Uticaj na tržište električne energije
Veća potražnja za hlađenjem već utiče na električne mreže i cene. Tokom talasa vrućine u junu 2026. potražnja je snažno porasla u najvećim ekonomijama EU; francuski operator RTE procenjuje da svaki porast temperature od 1°C obično dovodi do povećanja potražnje za 0,7–1 GW, a u najtoplijim danima hlađenje je moglo dodati 10–14 GW.
To je doprinelo skoku veleprodajnih cena električne energije: više od €200/MWh u Nemačkoj, skoro €160/MWh u Francuskoj i preko €110/MWh u Španiji. Pored povećane potražnje, na cene su uticali i faktori ograničene ponude — slaba proizvodnja vetra i privremeno smanjenje nuklearne proizvodnje u Francuskoj zbog toplih reka.
Šta to znači za Srbiju i region?
Iako članice EU dominiraju podacima, trend rasta potražnje za hlađenjem je relevantan i za Srbiju i Zapadni Balkan: sve više klima‑uređaja znači veći pritisak na distribucione mreže, potrebu za planiranjem kapaciteta, unapređenje energetske efikasnosti i primenu pasivnih mera hlađenja u gradnji. Investicije u obnovljive izvore, skladištenje energije i poboljšanje energetske efikasnosti domaćinstava mogu ublažiti cenovne i snabdevne šokove.
Izvori i napomene: podaci o temperaturama — Copernicus; procene o uticaju potražnje na mreže — RTE; ostali brojevi iz sažetih dostupnih statistika o potrošnji za hlađenje u Evropi. Procenti rasta treba tumačiti sa oprezom zbog niskih početnih baza u pojedinim zemljama.
Pomozite nam da budemo bolji.
