EU pojačava pomorsko prisustvo u Crvenom moru nakon izveštaja da bi Huti, po naređenju iz Teherana, mogli da zatvore strateški moreuz Bab el‑Mandeb. Visoka predstavnica Kaja Kallas u Džibutiju je potpisala Sporazum o statusu snaga za Operaciju Aspides koji obezbeđuje logističku podršku evropskim snagama. Blokada moreuza značajno bi uticala na globalne rute, povećala troškove i poremetila isporuke energenata u Evropu.
EU Pojačava Prisutnost u Crvenom Moru dok Huti Prete Zatvaranjem Bab el‑Mandeba
EU bolsters Red Sea mission amid reports Houthis may shut Bab el-Mandeb
Evropska unija intenzivira pomorsku bezbednost u regionu Crvenog mora dok se pojavljuju izveštaji da bi iranski saveznici u Jemenu, Huti, mogli da se pripreme za blokadu ključnog moreuza Bab el‑Mandeb. Povećano prisustvo EU koordinisano je kroz misije Aspides i Atalanta, a nedavna poseta visoke predstavnice Kaje Kallas Džibutiju rezultirala je novim Sporazumom o statusu snaga za Operaciju Aspides.
Zašto je Bab el‑Mandeb važan?
Bab el‑Mandeb — arapski "Kapija suza" — je uzak moreuz širok oko 30 km u najsužem delu, koji razdvaja Jemen od Džibutija i Eritreje. Kroz njega prolazi približno 10–15% svetske pomorske trgovine, uključujući značajan deo evropskog uvoza nafte i gasa. Njegovo zatvaranje bi primoralo brodove da idu oko Rta dobre Nade, produžavajući putovanja između Azije i Evrope za 2–3 nedelje i znatno povećavajući troškove transporta.
Aktivnosti EU i sporazum sa Džibutijem
Tokom posete Džibutiju, Kaja Kallas je obišla vojne jedinice misija EUNAVFOR Aspides i Operacije Atalanta i potpisala Sporazum o statusu snaga koji omogućava pristup infrastrukturnoj i logističkoj podršci za evropske brodove i vazdušne snage.
Kaja Kallas: "Pomorska bezbednost je pod sve većim pritiskom. Slobodu plovidbe ne smemo uzimati zdravo za gotovo — ona mora biti zaštićena svakog dana."
Kallas je istakla da je Džibuti ključni partner u regionu i da sporazum omogućava kontinuitet operacija dok je to neophodno za očuvanje bezbednosti pomorskih ruta.
Pozadina sukoba i pretnji
Huti su pokrenuli kampanju u Crvenom moru u oktobru 2023. u znak solidarnosti s Hamasom i ciljanja plovila za koja tvrde da su povezana sa Izraelom. To je dovelo do pada komercijalnog saobraćaja kroz Crveno more za oko 50% između kraja 2023. i početka 2024. i primoralo mnoge kompanije da preusmere rute oko Afrike.
Prema izveštajima, Teheran je zatražio od Ansar Alaha (Huti) da budu spremni da zatvore Bab el‑Mandeb ukoliko SAD napadnu iransku infrastrukturu. Iran je, kako se navodi, aktivirao svoju mrežu pod nazivom "Osa Otpora" kako bi istovremeno otvorio više frontova bez direktnog slanja svojih snaga — što bi dodatno pritiskalo međunarodne snage i trgovinske rute.
Šta rade misije Aspides i Atalanta?
EUNAVFOR Aspides je pokrenut u februaru 2024. kao odbrambena pomorska misija koja pokriva Crveno more, Adenski zaliv, Arapsko more i Oman. Prema podacima koje je iznela Kallas, Aspides je za dve godine obezbedio više od 670 trgovačkih brodova i spasio 128 članova posada. Misija ne sprovodi kopnene napade.
Operacija Atalanta, uspostavljena u decembru 2008. radi suzbijanja somalske piraterije, u međuvremenu je proširila mandat i doprinela široj bezbednosti u zapadnom delu Indijskog okeana. Obe misije su koordinisane iz Džibutija, koje zbog položaja na južnom ulazu u Crveno more domaćinski prima baze više svetskih sila.
Mogući efekti po Evropu
Blokada Bab el‑Mandeba imala bi direktan uticaj na evropske domaćinstva i privredu kroz poremećene lance snabdevanja i rast cena energenata i robe. EU naglašava da pojačano pomorsko prisustvo i međunarodna koordinacija predstavljaju ključne mere za očuvanje slobode navigacije i stabilnosti globalnih trgovinskih ruta.
Izveštaj: Euronewsov novinar Toby Gregory preneo je izveštavanje sa vojnih plovila EU koja patroliraju Crvenim morem.
Pomozite nam da budemo bolji.
