Huti Zauzeli Ostrvo Majun (Perim): Mogu Li Zadržati Ključni Prolaz Bab el‑Mandeb?

Huti su preuzeli kontrolu nad ostrvom Majun, poznatim i kao Perim, čime su dodatno učvrstili prisustvo na istočnoj obali Crvenog mora i stekli stratešku poziciju u tjesnacu Bab el‑Mandeb. Preuzimanje su potvrdili visoki zvaničnici jemenske vlade koju priznaje međunarodna zajednica, kao i predstavnici Huta, prenosi Associated Press.

Šta se dogodilo

Ostrvo Majun, vulkanskog porekla i površine oko 13 km2 (pet kvadratnih milja), leži u srcu Bab el‑Mandeba i deli tjesnac na dva kanala. Huti su ga zauzeli nakon povlačenja vladinih snaga na obližnjem kopnu, a taj potez prati i osvajanje lučkog grada Mocha i kontrola nad drugim obalskim područjima, uključujući ostrvo Hanish, prema izveštajima Al Jazeere.

Zašto je ostrvo važno

Bab el‑Mandeb je jedan od ključnih pomorskih prolaza između Crvenog mora i Adenskog zaliva; ima neposredan značaj za trgovinu kroz Suecki kanal. Kontrola Majuna daje Hutima fizičku poziciju u tjesnacu i mogućnost uticaja na prolaz brodova, što ima potencijalne posledice za globalne lance snabdevanja i tržišta energenata, naročito u uslovima regionalnih tenzija koje su pojačale rizike na drugim prolazima kao što je Hormuški moreuz.

Vojni i geopolitički uticaj

Analitičari ocjenjuju da zauzimanje predstavlja značajan taktički napredak. Wolfgang Pusztai, analitičar za bezbednost i odbranu, kaže da kontrolom obale i Majuna Huti imaju realnu sposobnost da ugroze pomorski saobraćaj kroz tjesnac ako to požele. Farea Al‑Muslimi (Chatham House) ukazuje da potez služi i domaćim ciljevima Huta, ali i jača pregovaračku poziciju Irana u širem regionalnom kontekstu.

Huti tvrde da će u osnovi poštovati prolaz civilnih i međunarodnih brodova, ali su najavili blokadu plovila povezanih sa Saudijskom Arabijom. Vojni portparol Huta, Yahya Saree, opisao je strategiju kao "opsada za opsadu" i "eskalacija za eskalaciju".

Prethodni napadi i rizici za saobraćaj

Prethodna godina i po bila je obilježena napadima Huta na pomorske ciljeve: izveštaji navode da su između novembra 2023. i sredine 2025. Huti napali više od 100 trgovačkih brodova u crvenomorskim vodama, navodeći da ciljaju plovila povezana s Izraelom ili njegovim saveznicima. Međutim, neki napadi su pogodili i brodove koji nisu imali očigledne veze sa tim državama, što povećava rizik za međunarodnu plovidbu.

Mogućnost konsolidacije i vojni izazovi

Stručnjaci ističu da su Huti u dobroj poziciji da zadrže ostrvo kratkoročno zbog kontrole priobalnih oblasti, ali da je dugoročna odbrana Majuna složena. Andreas Krieg (King's College London) upozorava da je ostrvo teško braniti od amfibijskih operacija, iako bi povratna operacija koju bi sprovele snage podržane od Saudijske Arabije bila visoko rizična i zahtevna.

Posledice za ekonomiju i međunarodnu plovidbu

Ekonomski analitičari, među kojima je i Javed Hassan, upozoravaju da bi svaki dalji prekid prometa kroz Crveno more doveo do rasta troškova osiguranja, najma brodova i povećanja troškova transporta robe, što brzo utiče na cene energenata, kontejnerskih pošiljki i osnovnih sirovina.

Šta dalje

Ključno pitanje ostaje da li će vladine snage, uz podršku saveznika, moći da organizuju efikasnu kontraofanzivu i povrate kontrolu nad ostrvom ili će Huti konsolidovati položaje duž jemenske obale Crvenog mora. Događaji u narednim danima i sedmicama odlučiće da li će situacija eskalirati u širi prekid pomorskog saobraćaja ili ostati ograničena regionalnom tenzijom.

Izveštaji citiraju Al Jazeeru, Associated Press, Reuters i druge medije. Neki podaci ostaju nejasni (npr. status ranije spominjane vazdušne baze na Majunu), pa se situacija može brzo menjati.