Gojaznost Oduzima Radna Mesta U Britaniji — Pametni Telefoni Pojačavaju Krizu

Krizu gojaznosti u Ujedinjenom Kraljevstvu često doživljavamo kao udaljen ili navodni problem, ali nova istraživanja i klinička iskustva pokazuju da ona već utiče na radnu snagu, zdravstvo i ekonomiju.

Glavni nalazi istraživanja

Studija Univerziteta u Yorku ukazuje na jasnu vezu između viška telesne težine i zaposlenosti: osobe sa indeksom telesne mase (BMI) većim od 30 imaju 4,2% manju verovatnoću da budu zaposlene u poređenju sa ne-gojaznim osobama. To se u praksi prevodi na više od 600.000 ljudi manje na tržištu rada.

Finansijski troškovi su već značajni — lečenje stanja povezanih s gojaznošću procenjuje se na između £6,5 i £11,4 milijardi godišnje za NHS. Uz postojeće trendove, ekonomski i socijalni teret verovatno će rasti.

Zašto je problem dugoročan?

Stopa gojaznosti kod dece porasla je sa oko 15% pre 31 godine na 22,2% danas. Pošto dečja gojaznost često traje u odraslom dobu, za očekivati je da će ovaj talas dovesti do većeg opterećenja zdravstvenog sistema i niže stope zaposlenosti u narednim decenijama.

Young people are developing a psychological compulsion to use handheld devices - Vincent Besnault/The Image Bank RF

Iz mog iskustva opšte prakse: mlađa osoba sa teškom gojaznošću može i dalje biti samostalna, ali u 60-im godinama ista osoba često postaje zavisna od tuđe pomoći i zdravstvene nege.

Uloga pametnih telefona i sedentarizma

Autor članka upozorava da porast zavisnosti od pametnih telefona, naročito među decom, pospešuje sedentarni način života. Sve češći prizori dece koja dugo sede i „listaju“ sadržaje na displejima umesto da se igraju napolju doprinose rastu gojaznosti.

Studije povezuju nezdrave obrasce korišćenja uređaja sa smanjenom fizičkom aktivnošću i većim rizikom od gojaznosti. U isto vreme, mladi ljudi sve češće izlaze iz obrazovnog sistema i radnog tržišta zbog problema sa mentalnim zdravljem — faktor koji dodatno ugrožava njihovu ekonomski produktivnu budućnost.

Šta je rešenje?

Efekti novih lekova za mršavljenje još nisu dugo dovoljno testirani da bismo ih smatrali održivim rešenjem za društveni problem u celini. Zato autor predlaže da vlade ulažu u javne politike koje podstiču zdravu ishranu, povećanu fizičku aktivnost i smanjenje vremena provedenog pred ekranima, posebno kod dece.

Zaključak: Ako ne delujemo sada — obrazovanjem, infrastrukturom za aktivan život i regulacijom digitalne izloženosti dece — zdravstveni i ekonomski troškovi gojaznosti mogli bi značajno da narastu.