Kratko: Kina je posadila oko 66 milijardi stabala od 1978. u okviru Velikog zelenog zida — satelitski podaci pokazuju porast pokrivenosti vegetacijom s ~5% na 13–14%. Studija iz 2026. otkriva da plantaže povećavaju listnu površinu ~66% brže nego prirodne šume, ali LAI ne znači nužno više dugoročnog skladištenja ugljenika. Prednost plantaža je najizraženija u starosnom rasponu 30–40 godina; naučnici preporučuju kombinovanje plantaža i zaštite prirodnih šuma za trajniji efekat.
Kina Je Posadila 66 Milijardi Drveća: Plantaže Povećavaju Krošnju 66% Brže — Ali To Ne Znači Više Ugljenika
Image: United Nations Convention to Combat Desertification
Kina je od 1978. posadila oko 66 milijardi stabala duž svoje severne granice kao zaštitni pojas namenjen zaustavljanju širenja pustinja Gobi i Taklamakan. Satelitski podaci pokazuju da se pokrivenost vegetacijom u tom pojasu povećala sa približno 5% u 1970‑im na oko 13–14% danas. Nova studija iz 2026. otkriva da ove zasađene površine povećavaju listni pokrivač (LAI) otprilike 66% brže nego obližnje prirodne šume.
Zašto su plantaže brže?
Postoje tri ključna faktora koji objašnjavaju ubrzani porast krošnje u kineskim plantažama: starost, vrste i upravljanje. Većina stabala u okviru Velikog zelenog zida je relativno mlada — vrhunac rasta krošnje javlja se oko 30–40 godina starosti, a brojne plantaže danas ulaze upravo u taj period. Drugo, mnoge su plantaže zasnovane na brzorastućim monokulturama kao što je topola, koje su odabrane zbog brzog zatvaranja krošnje. Treće, intenzivno upravljanje (čišćenje konkurentske vegetacije, kontrola gustine sadnje i drugi zahvati) daje tim stablima prednost u iskorišćavanju povećanih koncentracija atmosferskog CO2.
Čak i kada su istraživači kontrolisali starost, klimu i vrstu, zasađene šume su imale LAI oko 4,6% veći od uporedivih prirodnih sastava — što ukazuje da menadžment i prostorno uređenje igraju važnu ulogu.
Šta LAI zapravo meri — i šta ne meri
Indeks listne površine (Leaf Area Index, LAI) kvantifikuje gustinu krošnje i površinu listova po jedinici zemljišta. Više listova obično znači veću površinu za fotosintezu, ali LAI ne meri ukupne rezerve ugljenika u stablu, korenu ili zemljištu.
"LAI nije loš pokazatelj, ali ne daje celu sliku — ugljenik se skladišti u drvetu, kori, korenu i zemljištu." — Kevin Dsouza, istraživač pošumljavanja
Studija objavljena u Nature 2025. pokazuje da prirodno regenerišuće šume u prvim decenijama akumuliraju više nadzemnog ugljenika nego plantaže. Pored toga, ugljenik u zemljištu na plantažama često zahteva više od 60 godina da dostigne nivo sekundarnih prirodnih šuma.
Posledice za klimu i politiku
Mnogi globalni klimatski modeli i dalje ne prave razliku između upravljane plantaže topole i starog šumskog kompleksa — često su sve klasifikovane jednostavno kao "šuma". Kao što pejzažni ekolog Yuhang Luo, vođa studije iz 2026., ističe: različita starost, vrsta i režim upravljanja menjaju ugljeničnu dinamiku i to ima značajne posledice za računovodstvo ugljenika i političke odluke.
"Nije dovoljno samo saditi više drveća. Bitno je i kada ih sadite, koje vrste birate i kako ih tokom vremena održavate." — Yuhang Luo, vodeći autor studije
Primer Čilea pokazuje opasnost jednostranog širenja plantaža: tamo je ekspanzija plantaža došla na račun autohtonih šuma i njihovih dubljih, stabilnijih rezervi ugljenika. Zbog toga naučnici sve više preporučuju hibridne strategije — kombinovanje plantaža za brzo, kratkoročno hvatanje ugljenika na degradiranom zemljištu i zaštitu prirodnih šuma za dugoročno i stabilno skladištenje ugljenika.
Zaključak
Veliki zeleni zid je impresivan inženjerski i ekološki poduhvat koji je stvarno pomogao da se povuče linija pred pustinjom. Ipak, činjenica da plantaže danas imaju brži rast krošnje ne znači automatski da su superiorno rešenje za klimatsku krizu. Potrebne su detaljnije procene ugljenične bilanse (nadzemne mase, korena, zemljišta) i pažljivo planiranje da bi sadnja drveća bila zaista efikasna klimatska mera.
Pomozite nam da budemo bolji.
