Na sastanku EMRIP-a u Ženevi autohtoni predstavnici su upozorili da klimatske promene i kolonijalni pritisci ozbiljno ugrožavaju njihove zajednice—posebno u Arktiku gde se temperature povećavaju četiri puta brže. Traže "povećano učešće" u UN procesima kako bi mogli direktno da zastupaju svoje interese i dobiju sredstva za adaptaciju. Glavne prepreke su akreditacija, finansijski i tehnološki limit, a rešenja uključuju nezavisan mehanizam akreditacije, jasne rokove i održivo finansiranje.
Arktik Se Topi: Sami i Druge Autohtone Nacije Traže Veću Reprezentaciju i Moć u UN
As climate change threatens their lands, Indigenous nations demand more power at the UN
Arktik se zagreva četiri puta brže od većine drugih regiona, što disproporcionalno pogađa autohtone Sami i druge narode koji zavise od tradicionalnih resursa kao što su sobovi i losos za ishranu, odeću i životne potrebe.
Kako temperature rastu, sneg sve češće topi i ponovo se zamrzava, stvarajući led koji sprečava sobove da dosegnu lišaj ispod površine i značajno povećava stopu izgladnelosti među stokom. "Ti uticaji u prirodi su teški po našu kulturu i egzistenciju", kaže Tuomas Aslak Juuso, potpredsednik Sámediggi (Sami parlament) u Finskoj. "Pitanje opstanka sobova, a potom i naših načina života i kultura, dolazi u pitanje."
Prošle nedelje, stotine predstavnika autohtonih naroda iz celog sveta okupile su se u Ženevi na sastanku Ekspertnog mehanizma UN za prava autohtonih naroda (EMRIP). Delegati su istakli da klimatske promene u kombinaciji sa istorijskim kolonijalnim pritiscima ozbiljno ugrožavaju njihove zajednice i da će se krize produbljivati ukoliko autohtoni narodi ne dobiju veće mesto u međunarodnim pregovorima i odlučivanju.
Zašto traže veću ulogu u UN
U okviru UN, učešće se obično ostvaruje kroz države članice ili registrovane civilne organizacije (NVO, akademske institucije ili akreditovane organizacije). Autohtone nacije se često ne uklapaju u ove kategorije i primorane su da učestvuju kao NVO, što smanjuje njihov legitimitet i uticaj. Pored toga, finansijske prepreke, nedostatak tehnološke povezanosti i problemi sa akreditacijom dodatno ograničavaju njihovu vidljivost na globalnim forumima.
"Pokušavamo da dobijemo sredstva za implementaciju kako bismo se prilagodili klimatskim promenama. Sa Finskom, na primer, nemamo nikakve resurse za adaptaciju", rekao je Juuso. "Da bismo mogli da iznesemo ove probleme u globalnu raspravu, morali bismo da imamo priliku da učestvujemo."
Konkretniji zahtevi i predlozi
Delegati su pozvali na tzv. "povećano učešće" (enhanced participation) — reformu koja bi omogućila autohtonim narodima i institucijama ravnopravan pristup procesima UN, sličan pristupu država članica. Među predlozima su:
- jasan vremenski okvir za davanje participativnog statusa institucijama autohtonih naroda,
- nezavisan i transparentan mehanizam akreditacije koji sprečava da države jednostrano vetiraju predstavnike,
- predvidivo i održivo finansiranje za učešće, uključujući jačanje Dobrovoljnog fonda UN za autohtone narode,
- osiguranje prava zajednica da same biraju svoje predstavnike, bez zamene državnim izveštajima.
Kym Hamilton iz National Iwi Chairs Forum (Aotearoa Novi Zeland) istakla je odgovornost da se zaštite buduće generacije: "Moramo balansirati trenutne ekonomske interese sa dugoročnom zaštitom životne sredine." Kenneth Deer iz Mohawk nacije naglasio je da države "nikada ne govore loše o sebi" i da autohtoni narodi ne smeju biti predstavljeni isključivo kroz državne izveštaje.
Barijere koje treba ukloniti
Delegati su ukazali i na praktične prepreke: lošu internet-povezanost u udaljenim zajednicama, visoke troškove putovanja na sastanke UN, i to što Dobrovoljni fond UN za autohtone narode trenutno trpi budžetske teškoće, što dodatno ograničava mogućnost učešća predstavnika iz zemalja koje ne priznaju autohtone narode.
Sheryl Lightfoot, članica EMRIP-a za region Severne Amerike, ukazala je da su u nekim regionima (posebno u Africi i Aziji) države sve manje spremne da priznaju postojanje određenih naroda kao autohtonih i da im priznaju pripadajuća prava.
U zaključku, učesnici su poručili da pravo na odlučivanje i ravnopravno učešće nije samo pitanje pravde za autohtone narode, već i ključno za globalno donošenje odluka o klimi, zaštiti biodiverziteta i miru. Bez slušanja onih koji žive s posledicama promena na prvoj liniji, međunarodni odgovori ostaju nepotpuni.
Pomozite nam da budemo bolji.
