Kompanije za veštačku inteligenciju masovno kupuju i skeniraju stare štampane knjige, a fizičke primerke potom uništavaju. Razlog je potražnja za netaknutim ljudskim sadržajem koji nije zagađen AI-generisanim tekstom. Sudski presedan u sporu Bartz v. Anthropic dozvolio je takvu praksu kao mogući "fair use", što je podstaklo industriju, iako postoje ne-destruktivne alternative poput velikih digitalizacija iz javnog domena. Posledice prete gubitkom retkih i strani-jezičnih naslova i predstavljaju pitanje ko čuva kulturno-tekstualno nasleđe.
AI Kompanije Masovno Kupuju Stare Knjige, Skeniraju Ih Brzinom, Pa Ih Uništavaju
Image: StockSnap.io
Polovni prodavac knjiga dobija porudžbinu za 400 svezaka: istorija, botanika, regionalno pravo, ekonomija na nemačkom — teme se razlikuju, ali sve imaju jedno zajedničko: ISBN. Taj jedinstveni broj služi kao 'otisak prsta' i omogućava automatizovane nabavke. Kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju — često preko posrednika pod NDA — sistematski kupuju fizičke knjige na sekundarnom tržištu, skidaju im korice radi bržeg skeniranja i potom melju originalne primerke.
Zašto to rade?
Razlog je jednostavan i jak: internet je preplavljen sadržajem koji generišu modeli, pa štampane knjige objavljene pre 2022. predstavljaju relativno čist, uredno uređivan izvor ljudskog znanja. Treniranje modela na izlazima drugih modela dovodi do degradacije kvaliteta (tzv. "model collapse"). Pored toga, neki autori namerno zagađuju onlajn sadržaj da bi otežali prikupljanje kvalitetnih podataka. Stare štampane knjige izbegavaju oba problema — uređene su ljudskom revizijom i često su potpuno offline.
Kako funkcioniše industrijski lanac?
- Palete i obim: Standardne palete sadrže 800–1.200 knjiga; kupovine se kreću od probnih pošiljki do 10.000+ primeraka.
- Brzo skeniranje: Nakon skidanja korica, destruktivni skeneri obrađuju 80–120 stranica u minutu, a originali se potom melju.
- Automatizovane narudžbine: Kupci koriste "AutoBuy" oznake na listama ISBN-ova preko platformi poput Alibris i Biblio — zamislite playlistu koja automatski dodaje numere, ali se fizički primerci uništavaju.
- Komercijalni primeri: Prema izveštajima, Anthropicov "Project Panama" uložio je desetine miliona dolara i angažovao izvođača Datamation za skeniranje knjiga za obuku modela Claude; prodavci su kupce prepoznavali po neuobičajeno velikim i tematski neodređenim narudžbinama.
Pravni okvir i posledice
U sporu Bartz v. Anthropic, sudija William Alsup je presudio da kupovina knjige, njeno skeniranje, uništavanje fizičkog primerka i zadržavanje digitalnih podataka za obuku AI može predstavljati fair use po američkom zakonu o autorskim pravima — jer je digitalna verzija smatrana transformativnom i nije redistribuirana kao zamena za knjigu. Nakon toga, Anthropic je navodno nagodio pojedinačne zahteve za iznos od oko 1,5 milijardi dolara vezano za približno 500.000 dela, što je stvorilo pravni šablon koji su drugi u industriji odmah uzeli u obzir.
"Buy-scan-destroy" lanac je u sudskoj praksi proglašen transformativnim, a to je poslu žargonski dao uputstvo: kupi, skeniraj, uništi — zadrži podatke.
Postoje i alternativni pristupi
Nisu svi akteri izabrali destruktivnu rutu. Harvard, u partnerstvu sa Google-om i Microsoft-om, objavio je skoro milion digitalizovanih knjiga iz javnog domena na 254 jezika bez potrebe za uništavanjem primeraka. Microsoftov Burton Davis je nazvao početak od javnodomenih podataka "razumnim" i istakao vrednost bibliotekarskih arhiva koje sadrže kulturne, istorijske i jezičke materijale nedostupne na internetu.
Regulativa i rizici
EU Direktiva o Digitalnom jedinstvenom tržištu omogućava nosiocima prava da se isključe iz tekstualnog i podatkovnog rudarenja, ali za mnoga starija dela čiji su autori preminuli ili su nedostižni, taj mehanizam je slabo efikasan. Svaka knjiga koja se jednom skenira i fizički uništi može biti poslednja dostupna kopija izvan servera laboratorija za AI — posebno je ugrožena retka, strani-jezična i niskotiražna literatura koja često nije digitalizovana ni u jednoj biblioteci.
Zašto je to važno za javnost
Ko kontroliše i čuva tekstualno nasleđe postaje pitanje od opšteg interesa: pristup znanju, kulturna raznolikost, mogućnost buduće istraživačke i edukativne upotrebe. Kako se gradi više AI Data Centara i raste potražnja za podacima, pritisak na resurse (uključujući fizičke knjige) verovatno će se povećavati — što zahteva javnu raspravu i regulatorne politike koje štite dostupnost i raznolikost literature.
Napomena: Članci i izveštaji koje citira ovaj tekst sadrže pravne i ekonomske detalje koji se brzo menjaju; važno je pratiti direktne izvore i sudske zapise za najnovije informacije.
Pomozite nam da budemo bolji.
