Članak opisuje kako je predsednik Richard Nixon imao spreman rezervni govor za slučaj da misija Apollo 11 tragično završi. William Safire je napisao nacrt pod nazivom „In Event Of Moon Disaster“, koji je otkriven u Nacionalnim arhivama 1999. godine. Plan je uključivao i verski obred te eventualnu sahranu na moru — nacrt koji danas služi kao jeziv podsetnik na rizike svemirskog istraživanja.
Kako Je Nixon Pripremio Rezervni Govor Za Slučaj Tragedije Na Mesecu (Apollo 11)
Richard Nixon - Neil Armstrong | Getty Images
Godine 1962. predsednik John F. Kennedy postavio je ambiciozan cilj: Amerika će poslati čoveka na Mesec pre kraja decenije. Sedam godina kasnije, 20. jula 1969, misija Apollo 11 uspešno je sletela na površinu Meseca — Neil Armstrong je prvi stupio na površinu i izgovorio čuvenu rečenicu, dok su Buzz Aldrin i Michael Collins imali svoje ključne uloge u toj istorijskoj misiji.
Pobeda i kratki period neizvesnosti
Apollo 11 je po povratku sleteo u Tihi okean 24. jula 1969. Posada je bezbedno stigla na Zemlju i potom provela tri nedelje u karantinu zbog sigurnosnih mera. Predsednik Richard Nixon je tokom i neposredno nakon misije ostvario telefonski kontakt sa Armstrongom i Aldrinom, nazvavši poziv "najistorijskim telefonskim pozivom" iz Bele kuće i izražavajući ponos nacije.
Nacrt za najgori mogući ishod
Ipak, pre nego što je misija potpuno potvrđena kao uspešna, postojala je realna i opipljiva opasnost da trojka ne preživi. Nixonov savetnik i pisac govora William Safire sastavio je rezervni govor pod naslovom „In Event Of Moon Disaster“ — nacrt koji bi predsednik izgovorio u slučaju da Armstrong i Aldrin ostanu zaglavljeni na Mesecu i da ih nije moguće spasiti.
Buzz Aldrin- Apollo 11 | Getty Images
Sudbina je odredila da će ljudi koji su otišli na Mesec da istražuju u miru ostati na Mesecu da počivaju u miru.
Ovi hrabri ljudi, Neil Armstrong i Edwin 'Buzz' Aldrin, znaju da nema nade za njihov povratak. Ali oni takođe znaju da postoji nada za čovečanstvo u njihovoj žrtvi.
Ova dvojica muškaraca polažu svoje živote u najčasnijem cilju čovečanstva: potrazi za istinom i razumevanjem.
Oni će biti oplakivani od strane svojih porodica i prijatelja; ožalostiće ih njihova nacija; ožalostiće ih narodi sveta; oplakaće ih i Majka Zemlja koja je poslala dvojicu svojih sinova u nepoznato.
U svom istraživanju, oni su probudili osećanje jedinstva među ljudima sveta; u svojoj žrtvi, oni još čvršće vežu bratstvo čovečanstva.
U davna vremena ljudi su gledali u zvezde i u sazvežđima prepoznavali svoje heroje. U modernom dobu radimo slično, ali naši heroji su epovi od mesa i krvi.
Drugi će slediti i sigurno će naći put kući. Potraga Čoveka Neće Biti Odbijena. Ali ovi ljudi su bili prvi, i oni će ostati najvažniji u našim srcima.
Za svakog čoveka koji u noćima koje dolaze podigne pogled ka Mesecu znaće da postoji neki ugao drugog sveta koji je zauvek čovekov.
Otkrivanje i plan u slučaju tragedije
Godine 1999. — na 30. godišnjicu sletanja — William Safire je za NBC-ov program Meet the Press otkrio postojanje tog nacrta, koji je bio arhiviran u Nacionalnim arhivama SAD. Uz govor, bio je predviđen i protokol: sveštenik bi prilikom eventualne ceremonije "preporučio njihove duše", a planirana je i sahrana na moru ako bi telo ili tela bila vraćena morem.
Zašto ovo ima značaj danas
Rezervni govor ostaje snažan i mračan podsetnik na rizike svemirskog istraživanja i na hrabrost ljudi koji su prve kročili van Zemlje. Iako nije bio potreban, tekst govori o univerzalnim temama žrtve, jedinstva i trajnog značaja prvih istraživača.
Napomena: Članak je zasnovan na izvorima kao što su transkripti iz Nacionalnih arhiva i objave medija (Discover Magazine, Mental Floss), a svi citati i datumi su provereni u skladu sa dostupnim izvorima.
Pomozite nam da budemo bolji.
