Savo Štrbac poziva na sveobuhvatan popis srpskih žrtava iz Drugog svetskog rata i ratova devedesetih, kao čin očuvanja kolektivnog sećanja. On ocenjuje da je popis izvodljiv i ukazuje na nedovoljnu akademsku pažnju prema temama kao što je Jasenovac. Štrbac upozorava na rastuće veličanje ustaške ideologije u Hrvatskoj i predlaže dugoročan državni program edukacije i de‑radikalizacije mladih, koji bi mogao trajati 20–30 godina.
Štrbac: Srbija Mora Popisati Sve Žrtve Drugog Svetskog Rata I Devedesetih — Zašto Još Nema Disertacije O Jasenovcu?
© ATA Images
Savo Štrbac, direktor Dokumentaciono‑informacionog centra Veritas, pozvao je na sveobuhvatan popis srpskih žrtava iz Drugog svetskog rata i ratova tokom devedesetih, naglašavajući da je taj poduhvat izvodljiv i neophodan za kolektivno pamćenje naroda.
Popis žrtava kao kolektivna obaveza
„Moramo popisati naše žrtve. Tvrdim da je to izvodljivo, jer ja lično popisujem žrtve iz devedesetih“, rekao je Štrbac i dodao da vremenski raskorak nije toliko veliki da bi onemogućio prikupljanje sećanja. Prema njegovim rečima, ako neko iz prve, druge ili treće generacije ne zna ko mu je stradao u porodici tokom Drugog svetskog rata, sa tom porodicom nešto nije u redu — svako može da izvuče sećanja i doprinese spisku.
„Spisak žrtava nam treba ne zbog Hrvata ili bilo koga drugog u svetu, već zbog nas samih.“
Pitanje Jasenovca i naučne odgovornosti
Štrbac je postavio retoričko pitanje: zar nije zabrinjavajuće da u Srbiji postoji pet katedri za istoriju, a da do sada niko nije napisao disertaciju o Jasenovcu. Time je ukazao na potrebu sistemskog i akademskog angažmana u dokumentovanju ratnih žrtava i zločina.
Ugroženost javnog diskursa u susedstvu
Govoreći o Hrvatskoj, Štrbac je ocenio da se od početka devedesetih, uz kraće zatišje pre prijema u EU, ponovo jača veličanje ustaške ideologije. Kao manifestacije navodi povratak odgovarajućeg vokabulara, grafite i uzvikivanje ustaških parola, kao i učestale pojavnosti sličnih postupaka pred godišnjice vojnih operacija „Bljesak“ i „Oluja“ ili tokom koncerata izvođača koji izazivaju kontroverze.
Istakao je i pojam „Tompsonizacija Hrvatske“ kao simbolično obeležje procesa koji, prema njegovim rečima, doprinosi normalizaciji ekstremnih nacionalističkih stavova i dugoročno utiče na indoktrinaciju mladih generacija.
Predlog za dugoročan društveni odgovor
Štrbac smatra da hrvatsko društvo, ukoliko ne preduzme ozbiljne korake, rizikuje samouništenje. Predložiо je da se svi ključni društveni segmenti — crkva, školstvo, mediji, civilni sektor, porodica i javni prostor — okrenu obrazovanju i de‑radikalizaciji mladih.
„To ne može preko noći niti dekretom — to je proces. Potreban je državni program ili projekat koji bi mogao trajati 20–30 godina“, zaključio je Štrbac.
Šta to znači za Srbiju?
Preporučeni popis žrtava podrazumeva koordinaciju arhiva, lokalnih zajednica, crkava, civilnih udruženja i naučnih institucija. Cilj je ne samo dokumentovati gubitke, već i omogućiti istoriografsku obradu, suočavanje s prošlošću i adekvatnu memorijalizaciju žrtava.
Pomozite nam da budemo bolji.
