Sažetak: Novi atomski modeli koji uključuju neravnotežne efekte pokazuju da Sunce može sadržati oko 55% više srebra nego što su prethodna spektralna merenja sugerisala. Istraživanje, izvedeno uz pomoć superkompjutera Tetralith, ukazuje da je srebro bilo "sakriveno" zbog složenih interakcija svetlosti sa atomima, a ne zato što je fizički odsutno. Rad je objavljen u Astronomy & Astrophysics (jul 2026) i otvara put ponovnoj evaluaciji sastava zvezda.
Naučnici Moguće Rešili Misteriju Nestalog Srebra Na Suncu
An X-class solar flare erupted on the left side of the sun on the evening of Feb. 24, 2014. This composite image, captured at 7:59 p.m. EST, shows the sun in X-ray light with wavelengths of both 131 and 171 angstroms. | Credit: NASA
Astronomi su godinama primećivali neobičan nesklad: Sunčevi spoljašnji slojevi delovali su siromašniji za srebro nego što bi to očekivali na osnovu primordijalnih meteorita. Novo istraživanje sugeriše da srebro nije nestalo — već je bilo "nevidljivo" zbog složenih fizikalnih efekata u atomima.
Ilustracija: X-klasni solarni bljesak zabeležen 24. februara 2014. u X-zracima (talasne dužine 131 i 171 Å). | Credit: NASA
Zašto je srebro važan trag?
Srebro je retkiji element u Suncu: oko 98,5% njegove mase čine vodonik i helijum, dok ostatak od ~1,5% sadrži teže elemente poput gvožđa, bakra i srebra. Te tragovne količine pomažu naučnicima da prate nastanak i razvoj elemenata u Svemiru — na primer, srebro se verovatno formira u eksplozijama supernova.
Gde je bila greška u merenjima?
Astronomi određuju hemijski sastav Sunca analizom spektra: atomi u spoljnim slojevima apsorbuju deo svetlosti na karakterističnim talasnim dužinama, ostavljajući tamne linije u spektru. Međutim, oblik i jačina tih linija zavise od unutrašnje raspodele elektrona u atomima i od načina na koji svetlost sa njima međodeluje.
Credit: Anish Amarsi/Uppsala University
Raniji modeli često su pretpostavljali jednostavnije, približne uslove ravnoteže u atomima. Takvi modeli nisu uvek uključivali složene neravnotežne efekte (non-LTE procesi) koji mogu značajno promeniti jačinu spektralnih linija za određene elemente — uključujući srebro.
Kako su istraživači radili?
Tim predvođen Semom Caliskan iz Belgije konstruisao je detaljan atomski model srebra koji uključuje ove neravnotežne efekte i izveo simulacije na superkompjuteru Tetralith u Linköpingu (Švedska). Cilj je bio da proveri da li Sunce može imati veći sadržaj srebra, a da i dalje daje spektralne linije koje odgovaraju postojećim merenjima.
"Proučavanjem svetlosti zvezda raznih tipova i starosti nadamo se da ćemo razumeti gde se srebro formira u Univerzumu i kako se tokom vremena raspodelilo kroz Mliječnu stazu", kaže Sema Caliskan.
Rezultati
Prema novom modelu, Sunce može sadržati oko 55% više srebra nego što su pokazivala prethodna spektralna merenja — razlika koja se može objasniti neravnotežnim efektima u atomima. To ne daje apsolutno savršeno podudaranje sa vrednostima iz CI kondrita, ali je dovoljno blizu da isključi potrebu za dramatičnim ili egzotičnim objašnjenjima.
Šta to znači i šta sledi?
Ovo otkriće menja način na koji tumačimo tragove teških elemenata u zvezdama: umesto da tragamo za nestalim materijalom, naučnici sada znaju da komplikovana fizika zračenja može prikriti elemente u spektru. Autori planiraju da primene istu metodu na druge elemente i druge tipove zvezda kako bi preispitali njihove procene sastava.
Studija je objavljena u časopisu Astronomy & Astrophysics u julu 2026.
Pomozite nam da budemo bolji.
