Belgijski tim uspešno je reimplatirao zamrznuto testikularno tkivo nazad istom pacijentu; tkivo je prvobitno zamrznuto 2008., a reimplantacija je izvedena u decembru 2024. Godinu dana nakon ugradnje zabeležena je rana spermatogeneza, ali su spermatozoidi bili retki i sa delimično nenormalnom morfologijom. Graftovi nisu povezani sa ejakulacionim kanalima, pa bi za potomstvo bio neophodan prikupljeni uzorak i vantelesna oplodnja. Nalaz je obećavajući, ali zahteva dodatne studije i potvrdu u recenziranim radovima.
Prekretnica: Transplantirano Zamrznuto Testikularno Tkivo Proizvelo Spermatozoide Kod Pacijenta
Tansplanted testicular tissue grew sperm in an infertile patient
Grupa belgijskih lekara izvestila je da je transplantirala zamrznuto testikularno tkivo nazad istom pacijentu i da je to tkivo počelo da proizvodi spermatozoide — prema radu u preprintu koji još nije prošao recenziju.
Tkivo je uzeto i zamrznuto 2008. godine, a reimplantacija je izvedena u decembru 2024. Lekari su odledili 11 fragmenata i ugradili ih na osam lokacija u pacijentovom skrotumu. Približno godinu dana kasnije tim je izvadio graftove i zabeležio ranu spermatogenezu.
Kako je izvedeno i zašto je važno
Tim na Vrije University of Brussels godinama je čuvao testikularno tkivo kod mladih pacijenata kojima su pretili tretmani koji mogu izazvati neplodnost. Procedura podrazumeva uklanjanje jednog testisa, sečenje na male fragmente i zamrzavanje. Korišćenje sopstvenih ćelija pacijenta eliminiše problem imunološkog odbacivanja koji bi nastao pri upotrebi donor‑tkiva.
„Implantacija testisnog tkiva od nekog drugog ne bi funkcionisala — organizam bi ga odbacio“, kaže Herman Tournaye, koautor studije.
Rezultati i ograničenja
Tim je zabeležio da je transplantirano tkivo započelo proces spermatogeneze, ali su pronađeni spermatozoidi bili retki, a njihova morfologija nije bila potpuno normalna. To može smanjiti šanse za prirodnu oplodnju.
Još jedna značajna prepreka je to što su graftovi usađeni u tkivo koje nije povezano sa ejakulacionim kanalima. Zbog toga bi spermatozoidi morali da se prikupe biopsijom i koriste u postupcima vantelesne oplodnje (VTO/IVF) kako bi pacijent mogao da postane roditelj.
„To je za njega jedini izlaz jer ne postoji veza“, navodi Tournaye.
Bezbednost i perspektive
Pacijent u opisanom slučaju imao je srpastu anemiju, stanje koje nije nosilo rizik od unošenja malignih ćelija uz transplantat — za razliku od nekih tipova raka kao što je leukemija. Zbog toga je ova selekcija bila važna za sigurnost postupka.
Tournaye napominje da bi metoda mogla u budućnosti da se prilagodi i preživelima od raka, uz dodatne tehnike kojima se proverava prisustvo potencijalno malignih ćelija u zamrznutom uzorku pre reimplantacije.
Značaj u odnosu na prethodna istraživanja
Iako su istraživanja na životinjskim modelima pokazala da transplantirano testikularno tkivo može davati spermatozoide i omogućiti potomstvo (npr. kod miševa), ovo je prvi dokumentovani slučaj u kojem je kod čoveka zabeležena proizvodnja spermatozoida iz reimplanta. Stručnjaci, poput Emilie Johnson sa Northwestern University, ocenjuju nalaze kao "umereni optimizam" — ohrabrujuće, ali još daleko od rutinske kliničke primene.
Zaključak: Rezultati predstavljaju važan korak napred u lečenju muške neplodnosti i otvaraju put za dalje studije i moguće primene, ali su potrebna dodatna istraživanja da bi se utvrdila bezbednost, efikasnost i dugoročni ishodi kod većeg broja pacijenata.
Pomozite nam da budemo bolji.
