Zašto je najbrže rastuće izbijanje Ebole u istoriji sve teže za suzbijanje

Zvaničnici Demokratske Republike Kongo (DR Kongo) upozoravaju da, iako se čini da se nagli porast novih slučajeva polako usporava, izbijanje Ebole još nije dostiglo vrhunac. Nacionalni institut za javno zdravlje navodi da prenos ostaje održiv, a fluktuacije u brojevima verovatno su posledica kašnjenja u prijavljivanju i konsolidacije podataka.

Stanje na terenu: Do sada je potvrđeno 2.536 slučajeva i 1.033 smrtna ishoda, dok je najmanje 738 pacijenata u izolaciji ili hospitalizovano. Izbijanje, proglašeno 15. maja, izaziva soj Bundibugyo, za koji trenutno ne postoje odobrene vakcine ni specifične terapije.

„Nikada nije zabeleženo izbijanje Ebole koje je počelo sa ovoliko slučajeva jer je identifikacija bila toliko odložena,“

izjavila je Trish Newport, menadžerka hitnih programa u organizaciji Doctors Without Borders (Lekari bez granica), koja radi u Kongu.

Modeliranja istraživača iz američkog CDC pokazala su da se, u najgorem scenariju, sadašnje izbijanje može približiti najtežim epidemijama u istoriji. Za poređenje, epidemija u Zapadnoj Africi 2014–2016. odnela je više od 11.000 života i za oko osam meseci dostigla 1.000 smrtnih slučajeva.

Gde se širi i šta otežava odgovor

Većina slučajeva (skoro 90%) koncentrisana je u udaljenoj provinciji Ituri, ali zaraženi su potvrđeni i u još pet provincija, uključujući Kisangani — jedan od većih gradova — kao i u susednoj Ugandi. Deo izbijanja odvija se i u Gomi, velikom humanitarnom čvorištu, koje su pre oko godinu dana zauzeli pobunjenici podržani iz Ruande.

Sukobi sa pobunjenicima M23, napadi grupe Allied Democratic Forces povezane sa Islamskom državom i masovna raseljavanja drastično otežavaju nadzor, praćenje kontakata i pristup pogođenim zajednicama. Humanitarni timovi često nailaze na sumnju i neprijateljstvo — timovi za rad sa zajednicom prijavljuju zlostavljanje i optužbe da je izbijanje izmišljotina.

Problemi u logistici i ljudstvu: Među lokalnim odgovorima eksplodiralo je nezadovoljstvo zbog meseci rizičnog rada uz male ili nikakve plate od državnih vlasti. Neki epidemiolozi, istraživači slučajeva, vozači i grobari stupili su u štrajk i diktirali blokade pristupa centrima za lečenje, što dodatno ugrožava kontrolu širenja bolesti.

Nepoverenje u zajednicama, glasine o centrima za lečenje, strah od izolacije i otpor prema bezbednim sahranama naveli su mnoge da izbegavaju testiranje ili da se jave za pomoć tek kada je bolest kritična.

Praćenje kontakata i procene rizika

Responderi napominju da je praćenje poznatih kontakata na nivou cele zemlje oko 77%, što je značajno ispod cilja od 95% koji zdravstveni stručnjaci smatraju potrebnim za prekid prenosa. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ocenjuje rizik kao "veoma visok" u DR Kongu i "visok" u Ugandi i susednim državama zbog prekograničnog širenja i mobilnosti stanovništva. Globalni rizik SZO ocenjuje kao nizak, podsećajući da se Ebola prenosi direktnim kontaktom sa telesnim tečnostima, a ne vazduhom.

SZO takođe ističe da su dodatni uvezeni slučajevi verovatni kako izbijanje raste, ali su do sada uvezeni slučajevi brzo otkriveni i suzbijeni. U međuvremenu, u Velikoj Britaniji planiraju se prve ljudske studije vakcine protiv Bundibugyo soja, što je važan korak u razvoju zaštite.

Zaključak: Kombinacija odsustva odobrene vakcine, konflikata, raseljavanja, radnih sporova i nepovjerenja zajednica čini sveobuhvatan odgovor izuzetno teškim. Nastavak brzog otkrivanja, praćenja kontakata i intenzivne zajedničke komunikacije ostaju ključni za zaustavljanje pomenutog izbijanja.