Analitičari: Kopnena Ofanziva Irana Protiv Američkih Baza Malo Verovatna — Realna Pretnja Su Asimetrične Operacije

Iranski zvaničnici su u nekoliko navrata upozoravali da bi Teheran mogao da pokrene kopnenu ofanzivu protiv američkih baza u regionu ukoliko SAD pokušaju da zauzmu iranska ostrva ili teritoriju. Pojedini iranski parlamentari i bivši zvaničnici čak su javno predlagali akcije koje bi uključivale zauzimanje baza i zarobljavanje američkih vojnika. Međutim, većina nezavisnih analitičara smatra da Iran trenutno nema kapacitete za velike, konvencionalne kopnene operacije tog obima.

Šta tvrde iranski zvaničnici

Poslanici u iranskom parlamentu izdvojili su Kuvajt i Bahrein kao moguće mete. Ahmad Bakhshayesh Ardestani, član parlamentarnog Odbora za nacionalnu bezbednost, izjavio je sredinom jula da bi Teheran mogao odgovarati kopnenim akcijama ako SAD 'stanu na noge u Iranu'. Bivši ministar spoljnih poslova Manouchehr Mottaki je javno rekao da dugo zagovara kopneni rat i predložio da se zauzme neka američka baza i zarobe njeni pripadnici.

Zašto analitičari sumnjaju u velike ofanzive

Stručnjaci ukazuju na više ključnih faktora koji čine velike kopnene operacije malo verovatnim:

• Doktrina i sposobnosti: Iran dugo zagovara asimetrične i prikrivene metode ratovanja, oslanjajući se na IRGC, proxy snage i dronove, a ne na masovne amfibijske ili vazdušne desante.
• Ograničene logističke i amfibijske sposobnosti: Izvođenje i zadržavanje desanta na ostrvima poput Bubijana ili Bahreina zahteva veliku sealift i vazdušni transport, koji su ograničeni.
• Dominacija protivnika: U regionu postoji značajna prisutnost američkih i koalicionih vazdušnih, pomorskih i obaveštajnih kapaciteta (ISR), kao i brzo reagovanje, što bi otkrilo i uništilo koncentracije trupa ili opreme.
• Degradacija iranskih sistema: Meseci udara i pritisaka, prema analitičarima, narušili su iranski C4ISR, protivvazdušnu odbranu i logistiku.

Mogući, ali ograničeni scenariji

Analitičari ocenjuju da su realističniji sledeći scenariji:

• Specijalne operacije i probe: Mali timovi IRGC-a ili povezane snage mogli bi pokušati infiltracije radi izviđanja ili propagandnog efekta (npr. incident u maju kada je šest pripadnika IRGC-a pokušalo da dođe do Bubijana ribarskim čamcem; četvoro je pritvoreno).
• Operacije preko saveznika i proxy snaga: Kombinovane akcije Quds snaga i iračkih Popular Mobilization Forces mogle bi pokušati kratkotrajne incidenate na tropu iračko-kuvajtske granice ili granice Kuvajta.
• Odgovor na američku invaziju: Ako bi SAD pokrenule kopnenu invaziju na iransku južnu obalu, to bi moglo naterati Teheran na neviđene korake, ali i tada bi Iran imao velike poteškoće u izvođenju konvencionalne ofanzive.

Geografija i konkretne mete

Za hipotetičku akciju pominju se:

• Bubijan (Kuvajt) — strateško ostrvo blizu iranskih voda; Camp Arifjan u Kuvajtu nalazi se oko 62 milje (≈100 km) od Irana.
• Bahrein — domaćin američke Naval Support Activity Bahrain, udaljen oko 128 milja (≈206 km) od iranske obale; prisustvo 5. flote i saveznika čini pristup veoma vidljivim i visokorizičnim.

Istorijske paralele i politička retorika

Mottakijevi komentari podsećaju na dramatične i politički motivisane pretnje iz prošlosti, poput ideja koje je iznosio Saddam Hussein pre invazije na Kuvajt 1990. Analitičari ističu da takve izjave često imaju domaćepolitičku ili retoričku namenu više nego vojnu izvodljivost.

Zaključak analitičara: Velike, konvencionalne kopnene ofanzive i dugotrajne okupacije američkih baza ili susednih ostrva su izuzetno neizvodljive. Realniji su ograničeni, visokorizični specijalni napadi, probe i asimetrične akcije.

Izvor: adaptirano iz originalnog teksta objavljenog na Forbes.com; izjave analitičara i citati su uključeni u cilju objektivnog izveštavanja.