Brzi rast podatkovnih centara za AI može znatno povećati globalni problem e-otpada, koji bi do 2030. mogao dostići oko 82 miliona metričkih tona godišnje. Solomon Njoroge iz deponije Dandora apeluje da pogođene zajednice budu uključene u donošenje rešenja i zaštitu zdravlja. Ujedinjene nacije su usvojile rezoluciju za održiv razvoj AI, dok kompanije poput Microsofta i Google-a uvode cirkularne prakse i vraćaju stare komponente u upotrebu.
AI centri i talas e-otpada: Sakupljači iz Dandore traže pravednu tranziciju
Photo Credit: iStock
Brzi razvoj podatkovnih centara za veštačku inteligenciju često se predstavlja kao priča o inovacijama i rastu. Za zajednice koje žive pored deponija elektronskog otpada to deluje kao ozbiljno upozorenje: novi talas e-otpada može dodatno opteretiti najslabije i ugroziti njihove živote i zdravlje.
Solomon Njoroge, bivši sakupljač otpada sa deponije Dandora pored Nairobija, poručuje da ljudi koji svakodnevno podnose posledice toksične elektronike moraju imati glas u donošenju rešenja. „I koliko god radimo za razvoj ili veličinu da bismo promenili svet… hiperskaleri bi takođe trebalo da razmotre da postoje ljudi negde, koji pate zbog onoga što oni zovu veličinom“, kaže Njoroge.
Koliki je problem e-otpada?
E-otpad je već najbrže rastući tok otpada na svetu: procenjuje se da će godišnji obim dostići oko 82 miliona metričkih tona do 2030. Prema proceni istraživača sa United Nations University, zamena AI infrastrukture — uključujući čipove, servere, uređaje za skladištenje, kablove i mrežnu opremu — mogla bi stvoriti dodatnih približno 2,5 miliona metričkih tona otpada godišnje, što je, po poređenju, ekvivalent opreme u oko 250 Ajfelovih kula.
Zdravstveni i ekološki rizici
Nepropisno odbačena elektronika može osloboditi opasne supstance poput arsena, olova, kadmijuma i žive. Kada se uređaji spaljuju, usitnjavaju ili razlažu bez adekvatnih mera, toksični metali zagađuju zemljište, vodne tokove i vazduh te ulaze u lance ishrane. Među posledicama koje su zabeležili radnici i stanovnici oko deponija su astma, respiratorne bolesti, karcinomi i reproduktivni problemi.
„Ovo je zeleni posao,“ kaže Richard Neitzel, profesor nauka o zaštiti životne sredine i globalnog javnog zdravlja na University of Michigan. „Sakupljači otpada vraćaju dragocene materijale koje bismo inače morali vaditi iz zemlje.“
Politike i koraci industrije
U decembru su Ujedinjene nacije, na inicijativu Kenije, usvojile rezoluciju koja poziva na održiv razvoj AI i deljenje podataka o uticaju na životnu sredinu kako bi se rizici bolje proučili. Stručnjaci upozoravaju da trenutni razvoj, posebno generativnih AI modela, nagrađuje skaliranje i brzu zamenu opreme, što može podstaći ubrzano stvaranje e-otpada.
Neke tehnološke kompanije uvode cirkularne prakse: Microsoft je razvio Circular Centers za upravljanje otpisanom opremom, dok je Google 2024. naveo da je povratio oko 8,8 miliona hardverskih komponenti za ponovnu upotrebu ili preprodaju. Paralelno, pojavljuju se startapi i tehnologije koje omogućavaju bezbednije rastavljanje i povraćaj vrednih materijala iz starih uređaja.
„Sve što tražimo je pravedna tranzicija,“ ističe Njoroge, naglašavajući da nijedno rešenje nije potpuno bez učešća ljudi koji već rade na prikupljanju i reciklaži.
Šta treba da se uradi dalje?
Potrebne su konkretne mere: uključivanje sakupljača i pogođenih zajednica u donošenje politika, ulaganje u bezbedne tehnologije za rastavljanje i reciklažu, obaveza deljenja podataka o ekološnim uticajima od strane kompanija i podsticanje popravki, obnovljavanja i ponovne upotrebe umesto brze zamene opreme. Bez ovih koraka, rast AI infrastrukture mogao bi dodatno pogoršati socio-ekološke nejednakosti.
Izvori: ZDNET, United Nations University i izjave stručnjaka.
Pomozite nam da budemo bolji.
