Evropska južna opservatorija je objavila prvu fotografiju pratioca zvezde Betelgeuze, dobijenu posmatranjima VLT-a u decembru 2024. Analiza, objavljena u Astronomy & Astrophysics, pokazuje da pratilac — nazvan Betelgeuze B — ima masu procenjenu na 2–3 mase Sunca. Otkriće objašnjava ranije zatamnjenje Betelgeuze 2019–2020 i predstavlja važan korak ka boljem razumevanju evolucije masivnih zvezda. Ipak, potrebna su dodatna posmatranja za potpuno potvrđivanje orbite i svojstava saputnika.
Prva slika pratioca Betelgeuze otkriva zvezdani saputnik od 2–3 mase Sunca
The image is the first ever captured of an elusive companion star orbiting Betelgeuse (-)
Astronomi su u utorak predstavili prvu snimljenu fotografiju slabog pratioca crvenog supergiganta Betelgeuze, jedne od najsjajnijih i najpoznatijih zvezda na noćnom nebu.
Tokom istorije ljudi su s divljenjem posmatrali Betelgeuzu, koja se nalazi u sazvežđu Oriona i često je prepoznatljiva kao „rame lovca“. Zapisi sugerišu da su još drevni Egipćani i domorodačka stanovništva Australije primećivala ciklične promene njenog sjaja pre hiljada godina.
Razlog tih promena dugo je bio nepoznat, a 2024. naučnici su predložili da ih delimično izaziva prolazak manjeg zvezdanog pratioca. Najbolji dosadašnji dokaz za postojanje tog pratioca sada dolazi iz posmatranja Very Large Telescope-a (VLT) Evropske južne opservatorije u Čileu, izvedenih u decembru 2024. i analiziranih u narednom periodu.
„Ovo je zaključak sto godina duge potrage,“ rekao je u saopštenju vodeći autor studije Miguel Montargès sa Pariskog opservatorija. „Pokazali smo da Betelgeuza nije usamljena — prati je slab zvezdani saputnik.“
Pratilac, nazvan Betelgeuze B, do sada je procenjivan na oko 1,5 mase Sunca. Međutim, obrađena slika pokazala je da je on znatno masivniji: nova procena je između 2 i 3 mase Sunca, što je pomoglo da se saputnik razluči pored oslepljivog sjaja glavne zvezde (Betelgeuza je približno 1.000 puta veća od Sunca u smislu svetlosti/veličine upotrebljene u originalnom izveštaju).
Posmatranja su izvedena u momentu kada je Betelgeuze B bila najudaljenija od primarne zvezde, što je olakšalo njeno uočavanje. Iako su rezultati objavljeni u časopisu Astronomy & Astrophysics, autori naglašavaju da su potrebna dodatna posmatranja da bi orbitalne karakteristike i konačno potvrđivanje postojanja bili neosporni — ipak, prema Montargèsu, „ostalo je vrlo malo prostora za sumnju”.
Otkriće takođe pomaže u razumevanju ranijeg dramatičnog zatamnjenja Betelgeuze tokom perioda 2019–2020. Tada je zvezda pet meseci znatno potamnela, a prvobitno su neki tumačili to kao predznak supernove. Kasnije posmatranje pokazalo je da je glavni uzrok bilo izbacivanje velike količine materijala sa površine zvezde koja je formirala oblak prašine i delimično sakrila svetlost.
Zašto je ovo važno
Otkrivanje i karakterizacija saputnika Betelgeuze poboljšava naše razumevanje evolucije masivnih zvezda, njihove dinamike i promenljivosti svetla. Dalja posmatranja omogućiće preciznije merenje mase, orbite i međudelovanja između primarne zvezde i pratioca, što može biti ključno za predviđanje budućeg ponašanja Betelgeuze.
Miguel Montargès: "Videti obrađene slike bilo je iznenađenje i potvrda stogodišnje potrage za objašnjenjem promenljivosti Betelgeuze."
Pomozite nam da budemo bolji.
