Podvodni munjeviti bljeskovi „te lapa“ — misteriozni svetlosni tragovi ispod talasa

Te lapa označava retke, uske i vrlo kratke linijske bljeskove svetla koji se povremeno javljaju pod površinom okeana, najčešće u oblasti poznatoj kao Pacifički Vatreni Prsten. Fenomen je vekovima poznat lokalnim mornarima i plovilima polinezijske tradicije, ali njegov naučni uzrok i dalje nije razjašnjen.

Poreklo i tradicionalna zapažanja

Ugroženost pojave bila je primećena od Sumatre i Jave do obala Čilea. Drevni polinezijski naviganti koristili su te bljeskove kao noćne orijentire pri nalaženju kopna. Aliki Koloko Kaveia, pokojni poglavica sa ostrva Taumako u Solomonskim Ostrvima, opisivao je te lapa kao "baklju koja se upali i odmah ugasi" — svetlosni treptaj koji izgleda kao da potiče iz potopljenog kopna.

Moderna istraga: polovni dokazi i hipoteze

Kulturna antropološkinja Marianne George i drugi posetioci, kao i istraživači iz oblasti okeanografije, pokušali su da pronađu objašnjenje. Ključne teorije obuhvataju:

• Elektromagnetna pražnjenja — submersibli su zabeležili nagle skokove napona u područjima oko hidrotermalnih izvora i morskih vulkana. Iako slana voda dobro provodi struju, postojanje izolatora (mehurići gasa, iznenadne promene temperature, mineralni sastav mlazova iz hidrotermalnih otvora) može dozvoliti akumulaciju napona koji se potom pražnjava u obliku podvodnih bljeskova.
• Bioluminiscencija dinoflagelata — dinoflagelati su mikroorganizmi koji svetle kao odgovor na mehanički stres. Eksperimenti Johna Hutha iz Harvardu pokazali su da u kontrolisanim uslovima pokretanja vode mogu nastati bledo-plave pruge svetla slične onima opisanima u moru.
• Hibridne i lokalne pojave — moguće je da se radi o kombinaciji faktora: tektonska aktivnost stvara elektromagnetne impulse, a biološki organizmi reaguju na turbulenciju, pa zajedno daju efekat vidljivog bljeska.

"U studiji su zabeležene razne naučne činjenice i teorije o bioluminiscenciji i elektromagnetnim fenomenima, kao i moguće ograničenja moderne tehnologije ili nedostatak praktičnog pristupa njoj," napisala je Marianne George.

Šta nauka još ne zna

Glavni problem je u tome što nijedna hipoteza ne objašnjava sve zabeležene karakteristike: intenzitet, oblike, dužinu i mesta pojavljivanja bljeskova. Sv. Elmov plamen je brzo isključen jer se ne može pojaviti pod vodom; refleksije zvezda i satelita su premale da objasne pojavu; a pitanje da li stotine litara dinoflagelata mogu generisati napone slične onima zabeleženim submersiblima ostaje otvoreno.

Hipoteze o izolatorima (gasni mehurići, nagle temperaturne granice, mineralne čestice u hidrotermalnim mlazevima) objašnjavaju mehanizam akumulacije napona u vodi koja bi inače odmah raspršila električnu energiju. Kada napon dostigne kritičnu vrednost, dolazi do naglog pražnjenja koje oslobađa dovoljno energije da izazove hemijske reakcije i vidljive svetlosne tragove.

Kuda dalje?

Istraživači ističu potrebu za direktnim snimcima i merenjima u prirodnim uslovima — kamere i senzori osetljivi na veoma slabo svetlo, istovremena merenja elektromagnetnih polja i pokušaji da se povežu biološke koncentracije dinoflagelata sa električnim impulsima u dubinama. Dok se takvi podaci ne prikupe sistematski, te lapa ostaje intrigantna granica međuorskim pripovedanjem, tradicionalnim znanjem i modernom naukom.

"Trenutno ne postoji definitivno objašnjenje porekla te lapa," rekao je John Huth. "Dalja istraživanja bi zahtevala uređaje za snimanje osetljive na relativno slabo svetlo."

Do tada, te lapa ostaje vizuelni simbol nepoznatog: fenomen koji vezuje pomorsku tradiciju i savremena pitanja o dinamici okeana i podvodnim procesima.