Sažetak: Regionalne promene na Bliskom istoku otvaraju prostor za rast turskog uticaja dok iranski položaj postepeno slabi. Pakt 'R4' i tajni kontakti Ankare sa iračkim plemenima predstavljaju pokušaje sunitske reorijentacije, ali rivalitet između Turske i Saudijske Arabije, odsustvo centralnoazijskih država i vanjski uticaji znače da će transformacija biti spora i neizvesna. Ekonomski problemi, unutrašnje frakcije i međunarodni savezi će diktirati tempo promena.
Erdogan i sunitski pakt: Ko pokušava da popuni vakuum Irana na Bliskom istoku?
Turkey's President Recep Tayyip Erdogan (L) gestures as he welcomes Crown Prince of Saudi Arabia Mohammed bin Salman (R) (Photo by Adem ALTAN / AFP) (Photo by ADEM ALTAN/AFP via Getty Images)AFP via Getty Images
Sukobi i neizvesnosti na Bliskom istoku menjaju geopolitičku kartu regiona. Kako slabljenje iranskog uticaja, vojni sukobi i diplomatske inicijative menjaju balans moći — to je ključno pitanje koje muči lidere u Vašingtonu, Rijadu, Ankari i Tel Avivu.
Regionalni kontekst
Predlog tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trumpa o prenosu nuklearne tehnologije Saudijskoj Arabiji uz američku zaštitu, kao i aktivnost hutija u Jemenu koji ugrožavaju prolaz kroz Bab el Mandeb (preko koga obično protiče oko 4% svetske nafte), dodatno su zakomplikovali situaciju. Istovremeno su saudijski vazdušni napadi na hutije nastavili, ali su ti udari do sada pokazali ograničenu sposobnost da trajno unište kapacitete za napade na saudijsku infrastrukturu.
Pakt R4 i nuklearna dimenzija
Pakt nazvan 'R4' — Pakistan, Turska, Egipat i Saudijska Arabija — najavljen je kao pokušaj stvaranja sunitskog saveza koji bi popunio vakuum ostavljen slabljenjem šiitskog bloka povezanog s Iranom. Uključivanje Pakistana otvorilo je pitanje mogućeg prenosa nuklearnog znanja prema Rijadu, što je podstaklo američku reakciju i nove diplomatske pritiske.
Ankara, Irak i nova sfera uticaja
Turska pod predsednikom Recepom Tayyipom Erdoganom vidi priliku da proširi svoj uticaj — diplomatski i bezbednosno. Ankara je, prema dostupnim izveštajima, uspostavila tajne kontakte sa iračkim plemenima i nekim kurdskim grupama kako bi smanjila iranski uticaj koji je decenijama rastao kroz finansiranje šiitskih milicija. Paralelno, irački premijer započeo je veliku antikorupcijsku kampanju iz koje su dosad zaplene vredne više od 100 miliona dolara, što može promeniti ekonomsku osnovu klijentelističkih mreža.
Rivalitet Turske i Saudijske Arabije
Ipak, Ankara i Rijad nisu saveznici bez tenzija. Ovo je sukob dve vizije: Erdoganova težnja za neootomanskom sferom uticaja i saudijska predstava o vođstvu u sunitskom svetu kao čuvara verskih svetilišta. Centralnoazijske države ("Stans") su zasad ostale po strani zbog želje da izbegnu verske i geopolitčke turbulencije i zbog bliskih ekonomskih veza s Indijom i Izraelom.
Ograničenja i rizici
Postoje jasne granice u kojima će se ovaj preobražaj odvijati. Iran, uprkos pritiscima i smanjenom ekonomskom uticaju, neće lako popustiti zbog unutrašnje frakcionalnosti, ideologije, te podrške iz Rusije i Kine. Sa druge strane, Turska ima sopstvene probleme: ekonomske teškoće, političke tenzije i međunarodne prepreke (članstvo u NATO-u i napetosti s Izraelom i Grčkom) koje ograničavaju mogućnosti brzog proširenja uticaja.
Šta sledi?
Prelazak moći na mapi Bliskog istoka verovatno će biti postepen, nejednak i pun rizika. R4 može osigurati diplomatsku i policentričnu alternativu iranskom uticaju, ali sukobi, unutrašnje promene u državama članicama i spoljni faktori (Rusija, Kina, SAD) oblikovaće tempo i granice te transformacije. Erdoganov rast uticaja je opipljiv, ali ima svoje granice — kako unutrašnje, tako i međunarodne.
Napomena: Ovaj tekst je prilagođena i uređena verzija originalno objavljenog članka na Forbes.com, sa ciljem da bude jasnija i prikladnija za čitaoce na srpskom jeziku.
Pomozite nam da budemo bolji.
