Mecki zajednički odbrambeni pakt koji su potpisale Turska, Saudijska Arabija i Pakistan izazvao je raspravu o mogućem formiranju nove regionalne osovine. Sporazum teži da pokaže jedinstvo i odvraćanje, ali detalji obaveza ostaju nejasni dok se tekst deklaracije ne objavi. Svaka država doprinosi komplementarnim kapacitetima — vojnom snagom, tehnološkom i finansijskom podrškom — ali stvarni efekat pakta zavisiće od njegove primene u kriznim situacijama.
Hoće li Mecki pakt (Turska–Saudijska Arabija–Pakistan) promeniti regionalni poredak?
Turkiye's President Recep Tayyip Erdogan, left, Saudi Arabia's Crown Prince Mohammed bin Salman, centre, and Pakistan’s Prime Minister Shehbaz Sharif meet in Mecca on August 7 [AFP]
Bio je to istorijski trenutak: u petak su Turska, Saudijska Arabija i Pakistan potpisali međusobni odbrambeni sporazum poznat kao Mecki zajednički odbrambeni pakt (Mecca Joint Defence Pact). Sporazum je odmah otvorio pitanja o promeni ravnoteže snaga na Bliskom istoku i mogućem formiranju nove regionalne osovine između Izraela i Irana.
Šta predviđa pakt?
Potpisnice nastoje da prenesu poruku jedinstva i kolektivne spremnosti na odbranu, ali su bile oprezne da javno ne predstave pakt kao automatski mehanizam obavezne uzajamne odbrane. Tekst deklaracije još nije u potpunosti objavljen, što ostavlja prostor za različite interpretacije obaveza članica.
Zašto je sporazum značajan?
Analitičari ukazuju na nekoliko razloga za njegovu važnost: rastuće regionalne tenzije, sumnja u trajnu pouzdanost nekih tradicionalnih saveznika i pragmatično približavanje država koje su ranije imale nesuglasice. Primer je pribrana normalizacija odnosa Rijada i Ankare nakon raskola izazvanog ubistvom Jamala Khashoggija.
Šta svaka zemlja donosi?
- Pakistan: iskusna oružana sila, velike rezerve municije i — kako se često ističe — jedini nuklearni arsenal u zemlji sa muslimanskom većinom.
- Turska: značajan industrijski kapacitet, napredna dron-tehnologija i iskustvo u regionalnim operacijama.
- Saudijska Arabija: finansijski potencijal da podrži modernizaciju i logističke potrebe alijanse.
Moguće implikacije i ograničenja
Ključno pitanje je do koje mere će pakt obavezivati članice u stvarnim konfliktima. Stručnjak Harlan Ullman je upozorio da formulacija koja kaže da se "napad na jednog treba smatrati napadom na sve" ne podrazumeva automatsku reakciju. Realni test će doći kada budu ugroženi interesi bilo koje od potpisnica — primeri uključuju napade Hutija na Saudijsku Arabiju, sukobe na pakistansko-avganistanskoj granici ili tenzije između Irana i Izraela.
"Pretpostavimo da Huti u Jemenu napadnu Saudijsku Arabiju — da li će se tada uključiti Turska? Da li će reagovati Pakistan? To ostaje da se vidi," rekao je Ullman.
Mogućnost širenja
Proširenje pakta na države poput Egipta, Katara, Sirije ili UAE nije izvesno. Svaka od tih zemalja ima svoje prioritete: Sirija je fokusirana na posleratnu obnovu, Egipat na ekonomsku stabilnost, a UAE na pragmatične spoljnopolitičke veze, uključujući normalizaciju sa Izraelom. Abrahamovi sporazumi i druge regionalne grupe stvaraju konkurentne osovine interesa.
Zaključak
Mecki pakt predstavlja potencijalnu novu osovinu koju pokreću strahovi od šire eskalacije između Irana i Izraela i rastuća potreba za regionalnim svarima bez isključive zavisnosti od SAD. Ipak, bez jasne i javne klauzule o obavezama i bez testiranja u realnim uslovima, ostaje neizvesno koliko će pakt promeniti stvarni regionalni poredak. Prava provera sledi kada interes ili bezbednost jedne od članica bude ozbiljno ugrožena.
Pomozite nam da budemo bolji.
