Više od mesec dana nakon snažnih zemljotresa (7,2 i 7,5) La Guaira i obalska područja Venecuele suočavaju se sa ozbiljnim ekološkim i javnozdravstvenim izazovima. Procena je više od 5.000 žrtava, gotovo 17.000 povređenih i oko 1,2 miliona tona ruševina koje mogu biti kontaminirane. Hitne mere uključuju sortiranje i bezbedno odlaganje otpada, obezbeđivanje bezbedne vode, vakcinaciju i povratak ključnih zdravstvenih usluga.
Posle zemljotresa u Venecueli: Ekološki i zdravstveni rizici tek počinju
FILE - Rescue workers and volunteers search through the rubble of a building collapsed during the earthquakes in La Guaira, Venezuela, July 6, 2026. (AP Photo/Ariana Cubillos, File)(AP Photo/Ariana Cubillos)
Više od mesec dana nakon razornog zemljotresa koji je pogodio severnu obalu Venecuele, u posebno pogođenoj La Guairi i okolnim naseljima i dalje odjekuje zvuk teške mehanizacije. U vlažnom vazduhu lebdi prašina od srušenih objekata, otpad se nagomilava, a mnoge porodice kampuju ispred zgrada koje su proglašene opasnim za ulazak.
Okolinski i zdravstveni izazovi
Carolina de Jesús, direktorica projekta za Venecuelu u organizaciji Project HOPE, kaže da je miris leševa i dalje prisutan u nekim kvartovima. Zvanični podaci govore o zemljotresima magnitude 7,2 i 7,5 koji su 24. juna usmrtili više od 5.000 ljudi, ranili gotovo 17.000 i ostavili skoro 18.000 bez krova nad glavom. Svetska banka procenjuje direktnu materijalnu štetu na približno 19,6 milijardi dolara.
FILE - People affected by the earthquakes line up for food in La Guaira, Venezuela, June 28, 2026. (AP Photo/Matias Delacroix, File)(AP Photo/Matias Delacroix)
Otpad, kontaminanti i rizik po obalu
Procena je da je nastalo oko 1,2 miliona tona građevinskog otpada. Ruševine mogu sadržati goriva, motorna ulja, boje, rastvarače, azbest, plastiku i druge opasne materije. Ako se takav materijal ne sortira i ne zbrine pravilno, postoji rizik od zagađenja tla, podzemnih voda i priobalnih zona.
Joaquín Benítez, direktor Odeljenja za ekološku održivost na Univerzitetu Andrés Bello, napominje da je bilo izveštaja o privremenom odlaganju ruševina duž obale ili u moru tokom prvih hitnih intervencija, praksa koja je navodno prekinuta nakon prvih dana.
Velike količine sedimenta i građevinskog materijala mogu promeniti obalni pejzaž i oštetiti morske stanišne zajednice. Ako u more dospeju ostaci goriva ili hemikalija, to može ugroziti kvalitet vode i riblji stok.
FILE - Health workers ride in a truck on their way to join earthquake relief efforts in La Guaira, Venezuela, June 28, 2026. (AP Photo/Fernando Vergara, File)(AP Photo/Fernando Vergara)
Rizik od klizišta i osetljivi ekosistemi
Diego Díaz Martín iz ekološke organizacije Vitalis upozorava da sezonske kiše mogu izazvati klizišta na obroncima oslabljenim potresima. Mnoga područja još uvek nisu detaljno procenjena, pa šteta na osetljivim ekosistemima može ostati neotkrivena dok posledice ne postanu ozbiljnije.
Voda, sanitacija i širenje bolesti
Pristup sigurnoj pijaćoj vodi postao je ključni izazov. Iako cisterni dopremaju vodu u neke zajednice, to ne garantuje da je voda bezbedna za piće. Neadekvatna voda i sanitacija već doprinose porastu dijarejnih oboljenja, urinarnih i kožnih infekcija i stvaraju uslove za širenje bolesti koje prenose komarci.
FILE - A man sits amid earthquake rubble in La Guaira, Venezuela, June 29, 2026. (AP Photo/Matias Delacroix, File)(AP Photo/Matias Delacroix)
Panamerička zdravstvena organizacija (PAHO) navodi 18 prioriteta među bolestima i javnozdravstvenim problemima koji zahtevaju hitno praćenje, uključujući dijareju, respiratorne infekcije, dengue, malariju i male boginje (meke boginje). Smanjena vakcinalna pokrivenost pre katastrofe dodatno povećava rizike u prenatrpanim privremenim smeštajima.
Hronični bolesnici, kapacitet zdravstvenog sistema i volonteri
Prekid zdravstvenih usluga ugrožava hiljade ljudi sa hroničnim stanjima kao što su dijabetes i hipertenzija. Alycia Clark iz organizacije Direct Relief upozorava da su zemljotresi pogoršali već postojeće nestašice lekova i medicinskog osoblja.
FILE - Men searching for survivors stand atop a mountain of rubble three days after twin earthquakes struck, in La Guaira, Venezuela, June 27, 2026. (AP Photo/Matias Delacroix, File)(AP Photo/Matias Delacroix)
Brojni volonteri i spasilačke ekipe rade na terenu, ali su neki razvili respiratorne tegobe zbog izlaganja silici i cementnoj prašini. Dugotrajni rad na suncu doveo je i do dehidracije i probavnih smetnji kod radnika.
Preporuke i hitne mere
- Hitno sortiranje otpada: odvajanje kontaminiranih materijala i upućivanje na specijalizovane lokacije za zbrinjavanje.
- Obezbeđivanje bezbedne vode i sanitarnih uslova u privremenim smeštajima.
- Vakcinalne kampanje i pojačani nadzor bolesti u skloništima.
- Procena rizika od klizišta i planiranje obnove van zona podložnih klizištima.
- Obnova rada bolnica i kontinuirana nega za hronične pacijente.
Stručnjaci upozoravaju da neposredni odgovor na traumu mora preći u dugoročniji javnozdravstveni i ekološki plan oporavka kako bi se sprečili sekundarni udari po zdravlje i životnu sredinu. Potrebna je bolja koordinacija, resursi za zbrinjavanje opasnog otpada i kontinuirana zdravstvena podrška najugroženijima.
Napomena: Izveštaj Associated Pressa navodi da njihovo klimatsko i ekološko izveštavanje dobija sredstva od privatnih fondacija, ali da je AP jedini odgovoran za sadržaj.
Pomozite nam da budemo bolji.
