Skoro 81 godinu posle bombardovanja Hirošime, u pesku zaliva otkrivena je dosad nepoznata legura unutar mikroskopskih sferula nazvanih "Hiroshimaite". Čestice su nastale pri ekstremnim temperaturama od preko 7.000°C i sadrže male inkluzije metalnih legura (~3% volumena). Jedan primerak pokazuje sastav od ~63% Fe, 15% Cr, 9% Ni i 7% Si, što ukazuje na kristalizaciju iz jedne rastopljene kapljice. Otkriće daje vredne uvide u ponašanje materije pod ekstremnim uslovima i može pomoći razvoju novih materijala.
Otkrivena Dosad Nepoznata Legura U Pesku Hirošime: „Hiroshimaite“ Formiran Pri Više Od 7.000°C
Strange never-before-seen material found at Hiroshima atomic bombing site
Skoro 81 godinu nakon katastrofalnog vazdušnog udara nad Hirošimom, naučnici su u pesku zaliva otkrili do sada nepoznat materijal sačuvan u mikroskopskim sferulama koje su nazvali „Hiroshimaite“. Ove čestice potiču iz vatrenog oblaka nastalog prilikom atomskog bombardovanja 6. avgusta 1945. i nastale su pri ekstremno visokim temperaturama koje su u vrlo kratkom vremenu dostizale više od 7.000°C.
Šta su „Hiroshimaite“ čestice?
„Hiroshimaite“ su male sferične čestice rastopljenog materijala — proizvod isparenja i kondenzacije građevinskog materijala, metala, stakla, zemlje i vode u izuzetno vrućem, turbulentnom vatrenom oblaku. Nakon brzog hladjenja, pare su se kondenzovale u mikroskopske kapljice i pale nazad na okolni teren, gde su neke sačuvane u pesku zaliva.
Prefectural Industry Promotion Building after the bombing of Hiroshima (AFP via Getty Images)
Kako su analizirane?
Istraživači su sakupljene čestice inkorporirali u smolu, polirali i posmatrali pod refleksionim svetlosnim mikroskopima, a potom detaljno ispitivali putem skenirajuće elektronske mikroskopije i hemijske analize. U radu objavljenom u časopisu Science Advances opisali su prisustvo sitnih kapljica metalnih legura unutar staklastih sferula.
Šta su otkrili?
Većina ranije poznatih čestica iz nuklearnih detonacija definisana je kao kalcijum-aluminijum-silikatna stakla formirana na temperaturama iznad ~1.800°C. Novi nalazi pokazuju da postoji posebna klasa „Hiroshimaite“ materijala formiranih u mnogo višem temperaturnom opsegu. U proseku, metalne legure čine oko 3% volumena ovih sferula i pojavljuju se kao zaobljene kapljice, nepravilna zrna ili grupisane inkluzije.
Atomic bomb damage in Hiroshima (Getty Images)
Jedan primerak se istakao: u jednoj sferuli pronađena je ujednačena kristalna čestica sa približno 63% gvožđa (Fe), 15% hroma (Cr), 9% nikla (Ni) i 7% silicijuma (Si). Takav sastav i ujednačena unutrašnja struktura ukazuju na kristalizaciju iz jedne rastopljene kapljice pri veoma visokim temperaturama i brzom hlađenju — uslovima koji se uobičajeno ne sreću u industrijskoj ili prirodnoj kristalizaciji.
Zašto je ovo važno?
Otkriće ovih neobičnih legura daje jedinstven uvid u ponašanje materije pri ekstremnim temperaturama i pritiscima koje su retke na Zemlji. Iako su metalni frakcionalni udeli mali, sastav i struktura ovih inkluzija mogu pomoći istraživačima da bolje razumeju proces formiranja materijala u uslovima visokog energetskog opterećenja i potencijalno otvore put ka eksperimentima koji bi proizveli nove klase materijala.
Osetljiva napomena: Ovo naučno otkriće je povezano sa jednim od najtragičnijih događaja u ljudskoj istoriji. Poštujemo sećanje na žrtve i priznajemo istorijski i emotivni značaj tog događaja, dok istovremeno pratimo naučnu vrednost uz strogu etičku osetljivost.
Dalja istraživanja mogla bi preciznije odrediti poreklo elemenata u legurama (lokalni metalni izvori, građevinski materijali, ili drugi doprinosi) i ispitati da li se slične strukture javljaju i na drugim mestima pogođenim nuklearnim detonacijama ili ekstremnim udarnim događajima.
Pomozite nam da budemo bolji.
